Zahvaljujući Milici Radović (28) i pomoći pedesetak kompanija iz Srbije, đaci jedne siromašne škole u Keniji, dobili su vodu za piće, hranu za narednih šest meseci, uniforme, knjige, sveske i pribor, čak i dodatni materijal za profesorku.
Pre nekoliko meseci, Milica je preko svog bloga pozvala ljude dobre volje da joj pomognu da obnovi školu u kojoj je volontirala, u selu na tromeđi Kenije, Tanzanije i Ugande.
– Na mom dvomesečnom putovanju po Keniji, u selu na ostrvu Rusinga, naišla sam na 15 devojčica i dečaka u školi na poljani. Imala sam dve opcije – da budem pored njih nekoliko dana, okačim slike na Instagram i odem dalje ili da ostanem i iskoristim blog da bih prikupila novac i pomogla ovoj dečici kojoj je pomoć bila preko potrebna – priča Milica i objašnjava da se u Keniji državne škole plaćaju i da svaka porodica ne može da priušti obrazovanje svojoj deci.
Škola je imala oko 60 đaka ali se zbog nemaštine i loših uslova svela na 12. Trenutno u školi radi jedna profesorka koja je takođe volonterka i pređe svaki dan i 10 km da bi došla do svojih đaka. Pored činjenice što radi besplatno i pešači toliko svaki dan, kaže Milica, ona ide na posao nasmejana i spremna da ovoj deci pomogne.
– Škola je sačinjena od zidova na poljani, pod je zemljani. Ima pet klupa i postere na zidovima koje je profesorka pravila tako što je vezla na džaku. Ono što je najvrednije u toj školi su ta prepametna deca. Svi umeju da čitaju, pišu, sabiraju i oduzimaju, čak i deca od četiri godine. Neverovatno je šta postižu u ovim uslovima. Većina dece svaki dan ide u istoj odeći u školu. Svako od njih je obučen pristojno – u košuljice, haljinice i odelca. Školu doživljavaju kao spas iz bede. Učim ih matematiku, pisanje, pričam im priče kroz koje uče stvari o životu, igram se sa njima i trčim – napisala je ova volonterka na svom blogu.
Ona je ispričala i kako im je jedan dan kupila banane i rekla da će svako ko reši test iz matematike dobiti po jednu. Svi su uredno odradili posao, uzeli bananu i seli za sto. Niko od dece nije ni pomislio da načne bananu dok im profesorka nije dozvolila. A neki od njih danima nisu jeli.
Ljudi dobre volje odmah su reagovali na poziv volonterke iz Srbije – odazvalo se oko 50 kompanija i pojedinaca, a najveću donaciju je obezbedio Rotari E-klub. Uveden je sistem za pijaću vodu, obezbeđena hrana za učenike za narednih šest meseci, sašivene su uniforme, kupljene knjige, sveske i pribor za đake, kao i dodatni materijali za profesorku za narednih godinu dana. Kupljena su i dva dušeka na kojima će da spavaju budući volonteri.
– Moja zemlja je svet, a moja religija je da budem čovek. Moj cilj je da inspirišem i pomažem. Volim da putujem, kuvam, ali najviše uživam upoznavajući ljude iz raznolikih kultura. Smatram i da smo sačinjeni od delova ljudi koje srećemo u životu – kaže Milica Radović, inače rodom iz Beograda. Proputovala je više zemalja nego što mnogi od nas mogu da nabroje, slušala je budističke monahe kako se mole na Šri Lanci, uživala u dobroj klopi u Maleziji, na Tajlandu je naučila da vozi traktor u pirinčanom polju. Sada joj je u planu Latinska Amerika.
Prijatelji i ljudi koje je susretala dugo su joj govorili da treba da počne da piše blog, ali se odlučila tek krajem prošle godine. Od tada do danas je uspela da prikupi oko 3500 pratilaca na svom blogu themilica.com, na kojem redovno piše o novim avanturama, ali i pomaže ljudima koji sami žele da prožive svoju pustolovinu. Kaže da od bloga nema ni dinara, ne postoji zbog novca – već da bi Srbima pokazala kako je svet prelepo mesto, a ljudi suštinski – dobri. U to su se, sasvim sigurno, uverili i đaci iz jedne škole u Keniji.
(Sandra Gucijan, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com