U trenutku kad se nad Persijskim zalivom nadvila opasnost od rata, sve strane u konfliktu pokušavaju da osiguraju svoje ekonomske interese: zapadne države šalju brodove da štite svoje tankere, dok Iran traži alternativne puteve za izvoz svojih energenata. Izlaz je našao u naftovodu koji preko Iraka i Sirije izlazi na Sredozemno more.
Teheran je predložio Bagdadu obnovu rada naftovoda koji prolazi preko teritorije Iraka do sirijske luke Banijas na Sredozemnom moru, javila je iračka televizija „Sumarija“, pozivajući se na neimenovani izvor. Projekat se poklapa i sa iranskim snom o stvaranju šiitskog polumeseca — povezivanjem Irana, Iraka, Sirije i Libana. Na tome Teheran radi već dugo, a rezultati su već vidljivi.
„Države su spremne da prodube međusobne odnose i posredstvom izgradnje naftovoda. Pošto su Iran i Irak među najvećim proizvođačima nafte, ovakav projekat može biti dobra alternativa za stvaranje naftne arterije koja vodi ka Sredozemnom moru, odnosno na evropsko tržište. Zato je taj projekat koristan za ove države. Izgradnja naftovoda kroz ove države može postati nova bezbedna linija naftnog tranzita, uz uslov da se unutrašnji konflikti u tim državama smire. Što se tiče Sirije koja takođe nije među poslednjim proizvođačima nafte, gde se zbog rata smanjila proizvodnja, izgradnja nove naftne arterije može postati spas za nju, kao i faktor postizanja stabilnosti u zemlji“, rekao je za Sputnjik Sejed Said Mirtorabi Hoseini, ekspert za političku ekonomiju i energetiku sa iranskog Univerziteta „Horezmi“.
Iran je do sada, pošto nema kopnenu granicu sa Sirijom, koristio tankere za isporuku nafte Damasku. Poslednji pokušaj Irana da isporuči naftu Siriji izazvao je „tankerski rat“: zadržan je iranski tanker u Gibraltaru, dok je iranska vojska munjevito odgovorila zaplenom britanskog broda sa naftom koji i danas stoji u luci u Persijskom zalivu. Ovaj incident je i naterao Teheran da razmisli o alternativnim putevima za isporuke svojih energenata.
„Destabilizacija situacije u Persijskom zalivu decenijama je od najveće važnosti za ovaj region. Mnoge države, kao što su Irak, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, pokušale su da nađu alternativi način izvoza nafte u uslovima povećane napetosti u regionu. Iran je takođe počeo da traži alternativne načine od kada je počeo tankerski rat, predloživši projekat izgradnje naftovoda kroz Irak“, rekao je Hoseini.
Bivši irački ministar za naftu Ibrahim Bahral Ulum je rekao Sputnjiku da je Bagdad „vrlo zainteresovan za izgradnju izvozne arterije za naftu“.
„Od strateške je važnosti da postoji mogućnost da se šalje nafta na spoljna tržišta preko susednih država: Sirije i Jordana“, rekao je Ulum.
Međutim, on smatra da će najveću prepreku ovom projektu postavljati SAD i Izrael. Aktuelni predsednik SAD Donald Tramp više puta je rekao da želi da svede izvoz iranske nafte na nulu.
https://twitter.com/RT_com/status/1165953285401927680?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1165953285401927680&ref_url=https%3A%2F%2Frs-lat.sputniknews.com%2Fanalize%2F201908271120701774-iran-i-irak-ozivljavaju-projekat-koji-je-trn-u-oku-amerikancima%2F
Jedno su želje, a drugo mogućnosti
Iran je i ranije predlagao Iraku ovaj projekat, ali je sve obustavljeno kada su počeli žestoki sukobi sa teroristima Islamske države 2014. godine u Siriji i na severu Iraka. Čak je ruska kompanija „Strojtransgaz“ pretendovala da bude izvođač radova.
Danas je situacija mnogo mirnija nego pre pet godina, ali po mišljenju ruskog eksperta Grigorija Lukjanova, ne treba se zavaravati da je lako napraviti ovako veliki projekat u ratom uništenom području.
„Infrastruktura je porušena, tu nema šta da se obnavlja, već se mora iznova praviti. To je vrlo skupo. Teritorija kroz koju prolazi naftovod je u zoni gde su u toku sukobi kako u Iraku, tako i u Siriji. Stoga je malo verovatno da će u kratkoročnoj perspektivi projekat biti realizovan. U dugoročnoj, protiv ovog projekta će biti zemlje Persijskog zaliva, SAD i Velika Britanija“, zaključio je ruski ekspert.
Međutim, naftovod Kirkuk-Banijas nije jedina alternativa Ormuskom moreuzu. Prošle godine je završena modernizacija naftovoda koji vodi iz Kirkuka u tursku luku Džejhan i on je proširen sa 700 na milion barela nafte dnevno. Osim toga, Iran planira da do 2021. godine završi izgradnju naftovoda kapaciteta do milion barela nafte dnevno, čiji će konačni cilj biti Omanski zaliv, dakle, zaobilaziće Ormuski moreuz.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com