Nakon što su Talibani ušli u Kabul i proglasili da je njihov rat završen u fokusu medijske pažnje su ispovesti žena Avganistana koje strahuju za svoju budućnost s obzirom na to da će u novonastaloj situaciji morati da se povinuju šerijatu, a to praktično znači da će biti samo seksualne robinje.
Opisujući dan kada su Talibani ušli u Kabul dopisnica Glasa Amerike iz Avganistana napisala je da su oni napredovali mnogo brže od očekivanog i da su se 20 godina nakon svrgavanja sa vlasti vratili i preuzeli glavni grad bez ispaljenog metka.
Od jednog mladića sa kojim je pričala na ulici čula je da je „vlada predala Kabul Talibanima“, a na pitanje da li se plaši za svoju budućnost jedan muškarac joj je rekao: „Sada je suština ostati živ“.
Britanski Gardijan je preneo priču jedne Avganistanke, studentkinje, iz Kabula koja je rekla: „sada moram da spalim sve što sam postigla“.
U svojoj ispovesti je rekla da je svuda oko sebe videla „strašna lica žena i ružna lica muškaraca koji mrze žene“.
Avganistanke strahuju da će Talibani tući sve žene koje ne nose burke, a u javni prevoz ih ne primaju jer vozači ne žele da preuzmu odgovornost za njihov prevoz.
Još gore je, piše Gardijan, po ulasku Talibana u Kabul za žene iz studentskog doma, koje su izvan Kabula, koje su bile uplašene i zbunjene oko toga gde treba da idu, dok su im se muškarci smejali i dobacivali da idu i obuku burku i da su im „ovo poslednji dani na ulici“.
„Kao žena, osecćam se kao da sam žrtva ovog političkog rata koji su započeli muškarci. Osecćam se kao da se više ne mogu glasno smejati, da više neću moći da slušam svoje omiljene pesme, da se više ne mogu sastajati sa svojim prijateljima u omisljenom kafiću, ne mogu više nositi svoju omiljenu žutu haljinu ili ružičasti karmin. I ne mogu više da idem na posao ili da završim fakultet …“, rekla je u ispovesti za Gardijan ova studentkinja, koja kaže da je po dolasku kući morala da sakrije svoj laptop i dokumenta.
Neće više, kaže, moći ni da radi nokte u omiljenom kozmetičkom salonu, koji je, dodaje, preko noći prekrečen.
„Avganistanske žene su se mnogo žrtvovale za malo slobode koju su imale. Kao siroče tkala sam tepihe samo da bih se obrazovala. Suočila sam se sa mnogim finansijskim izazovima, ali sam imala mnogo planova za svoju budućnost. Nisam očekivala da će sve ovako završiti“, rekla je ova Avganistanka.
Dodala je da je „sada rizično imati bilo kakvu ličnu kartu ili nagrade Američkog univerziteta“.
„Za nas u Avganistanu nema posla“, navela je ona.
Ajša, istaknuta voditeljka vesti i političkih emisija u Kabulu, gledala je, kaže, kako se njeni životni napori raspadaju u nekoliko sekundi.
„Dugo godina sam radila kao novinarka … da podignem glas Avganistanaca, posebno Avganistanki, ali sada se naš identitet uništava i ništa nismo učinili da bismo to zaslužili“, rekla je Ajša za Gardijan.
Život im je sada, ističe, ugrožen, zatvorene su u svojim kućama, a „smrt nam preti u svakom trenutku“.
Ajša je jedna od desetine avganistanskih novinarki koje su proteklih sedmica govorile sa britanski dnevnik, a koje svakodnevno primaju pretnje smrću od Talibana i od drugih koji se slažu da žene ne mogu biti ravnopravne sa muškarcima.
I sve one su, piše list, prvo zabrinute za sebe jer su devojke i istovremeno novinarke.
Jedna od njih, po imenu Zeiba, koja je radila za jednu od najvećih avganistanskih medijskih mreža, što je značilo da njoj, njenom mužu i deci neće biti milostivo, rekla je.
Ona i drugi novinari grčevito su, kazala je, pokušavali da pošalju svoju dokumentaciju o identitetu i radu proslede u ambasade pre nego što unište svaki trag njihovog postojanja – fizički i na internetu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com