Tri dana pre samita Evropske unije i Turske u Briselu pojačavaju se diplomatski napori da se pronađe zajednički jezik i dođe do plana za rešenje najveće izbegličke krize koja pogađa Evropu od Drugog svetskog rata.
Broj izbeglica koji iz Turske stižu u Grčku svaki dan je sve veći – trenutno ih celoj zemlji ima oko 32.000, a na prelazu Idomeni prema Makedoniji 11.000.
Za to vreme u Evropi se „lome koplja“ o tome da li po svaku cenu očuvati Šengenski sporazum ili zatvoriti granice, kako smanjiti priliv izbeglica i kako pomoći balkanskim zemljama duž izbegličke rute.
Francuska i Nemačka saglasile su se da bi izbeglice koje beže od rata u Siriji trebalo da ostanu u tom regionu i da Evropska unija mora da zaštiti svoje spoljne granice, izjavili su danas francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel posle sastanka u Parizu.
Oland je ocenio da Francuska i Nemačka deluju „u istom duhu i sa istom voljom“ u rešavanju migrantske krize i poručio da će Francuska, kao što je i obećala, prihvatiti 30.000 migranata.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk privodi kraju intenzivnu višednevnu turneju u okviru koje je već obišao Beč, Ljubljanu, Zagreb, Skoplje i Atinu.
On danas boravi u Turskoj, a popodne stiže u Beograd.
Tusk je u četvrtak u Ankari rekao da je broj migranata koji preko Egejskog mora dolaze na teritoriju Evropske unije iz Turske „i dalje je previsok“.
„Saglasili smo se da je priliv izbeglica i dalje previsok i da je neophodna dalja akcija“, rekao je Tusk u Ankari na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom.
On je istakao da je na Turskoj da odluči na koji način je najbolje da postigne smanjenje tog priliva.
Tusk je naglasio da sa Turskom nisu dogovoreni „nikakvi brojevi“ o merama za smanjenje priliva nelegalnih migranata u Evropu i poručio da je cilj da se „potpuno eliminiše taj fenomen“.
Davutoglu je, s druge strane, ocenio da će se priliv sirijskih izbeglica, koji u Evropu dolaze iz Turske, smanjiti ukoliko sporazum o prekidu neprijateljstava u Siriji ostane na snazi.
Tusk se našao na udaru kritika UNHCR zbog upozorenja ekonomskim migrantima da ne dolaze u Evropu.
Šef predstavništva UNHCR za Evropu Vensan Koštel, kritikovao je danas taj pristup, istakavši da većina njih dolazi iz zona sukoba, a ne u potrazi za poslom.
U međuvremenu, UNHCR je danas predložio šefovima država članica EU plan u šest tačaka za rešavanje izbegličke krize, upozorivši da se situacija naglo pogoršava u Grčkoj gde je „zarobljeno“ oko 30.000 ljudi.
Predlog agencije UN za izbeglice uključuje i uspostavljanje centara EU u svakoj državi članici koji bi trebalo da „preuzmu odgovornost u ime cele Evrope za registraciju ljudi njihovo raspoređevinja prema dogovorenom sistemu“, izjavila je na konferenciji za novinare u Ženevi portparolka UNHCR Melisa Fleming.
Istovremeno, visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi je pozvao da se 10 odsto sirijskih izbeglica rasporedi širom sveta u narednih tri meseca.
Britanski „Fajnenšel tajms“ piše da je EU blizu prelomnog dogovora s Ankarom po kojem će svi migranti koji nisu iz Sirije, a stignu do grčkih ostrva, biti vraćeni u Tursku, dok grčka agencija ANA tvrdi da je Turska već pristala da prihvati povratak ekonomskih migranata.
Grčka agencija se poziva na izvore EU koji su joj danas kazali da će ovakva odluka Ankare biti uključena u izjavu sa samita EU-Turska koji se u ponedeljak održava u Briselu.
Za to vreme, Austrija i Nemačka se i dalje se spore oko politike prema izbeglicama, pošto Beč dnevnim kontingentima želi da zaustavi talas izbeglica, a Berlin to kritikuje tražeći dalju politiku otvorenih vrata.
Austrija odbacuje kritike iz Nemačke i tvrdi da je Berlin odavno uveo kvote za prihvat izbeglica.
Austrijski kancelar Verner Fajman i ministar odbrane Peter Doskocil ranije su upozorili da Austrija ne sme postati čekaonica za izbeglice koje žele u Nemačku.
Nemačka vlada je saopštila da ne ograničava ulazak izbeglica i da ne „deluje na osnovu dnevnih kvota“.
U međuvremenu, oglasio se i makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Poposki pozvavši susednu Grčku da premesti hiljade migranata zaglavljenih na svojoj strani granice u adekvatnije prihvatne centre.
Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc poručio je da će Beč učiniti sve što može da pomogne makedonskoj vladi u izbegličkoj krizi, te da će na makedonsku granicu poslati 20 policajaca dok austrijsko Ministarstvo odbrane razmatra i mogućnost upućivanja vojne podrške Makedoniji.
Upitan kako vidi ulogu Grčke u budućnosti kad je reč o rešavanju izbegličke krize, Kurc je izrazio očekivanje da će Grčka obezbediti spoljne granice na Egejskom moru uz pomoć EU i pružiti sklonište, hranu i medicinsku negu migrantima i izbeglicama koji se trenutno nalaze u toj zemlji.
Srbija je jedna od zemalja izbegličke rute, a predsednik Republike Tomislav Nikolić kaže da očekuje kulminaciju migrantske krize, ali da je država dobro organizovana i spremna na izazove.
Albanski premijer Edi Rama poručio je da njegova zemlja neće dizati zidove, premda neće ni otvarati granice za izbeglice.
Mađarski premijer Viktor Orban kaže da je Mađarska prva država koja je preduzela nezavisnu akciju kako bi suzbila ilegalnu migraciju i jedna je od najzaštićenijih članica EU.
Bolje je da pojedinačne zemlje nezavisno preduzimaju akciju nego da evropska zajednica sedi skrštenih ruku, rekao je Orban radiju Košut.
On je izrazio zbunjenost odlukom Grčke da dopusti milione nekontrolisanih ulazaka iz Turske i ocenio da je nemoguće razumeti zašto Grci prevoze migrante sa ostrva do kopna, prenosi MTI.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com