Američki list „Njujork tajms“ ovih dana je citirao neimenovane članove administracije predsednika, koji su izjavili da je Donald Tramp navodno stavio znak pitanja na dalje članstvo SAD u NATO-u i izrazio želju da se povuče iz Alijanse.
Sputnjik je ovu temu razmotrio sa Džozefom Čengom, profesorom politikologije Gradskog univerziteta u Hongkongu.
Šta mislite o navodima da je Tramp mnogo puta izražavao želju da Amerika napusti redove NATO-a?
— Tramp je pre svega biznismen, pa ovo pitanje razmatra iz finansijske perspektive i veruje da je nedopustivo što su donedavno samo četiri članice — Velika Britanija, Poljska, Grčka i Estonija — u budžet Alijanse uplaćivale dogovorenih dva odsto svog BDP-a. Ipak, pretpostavljam da ima i drugih indicija na osnovu kojih se može reći da više nema razloga za postojanje NATO-a. Taj blok više ne služi kao odbrana od nepostojećeg SSSR-a.
Umesto toga, Alijansa se koristi za vođenje agresivnih ratova širom sveta. Smatram da su od predsedničkog mandata Bila Klintona SAD počele vrlo grubo da krše sporazume koje su postigli Mihail Gorbačov i Ronald Regan. To se tiče sporazuma o neširenju NATO-a i dalje trke u naoružanju. Zato bi potencijalni izlaz SAD iz NATO-a i mogući raspad Alijanse bio nešto pozitivno, ne samo za Evropu već i za ceo svet.
U članku u „Njujork tajmsu“ vrlo detaljno su izložene Trampove navodne reči, izrečene još prošlog leta. Zašto se ovo tek sad iznosi u javnost?
— To je dobro pitanje. I iako ima mnogo faktora koji mogu da posluže kao objašnjenje, rekao bih da je sve što se dešava deo kampanje za diskreditaciju Trampa, jer se u medijima pokazuje sve ono što odgovara demokratama. To je praksa u američkoj politici još od pedesetih godina prošlog veka.
Imajući u vidu da je Tramp već obustavio učešće SAD u brojnim međunarodnim organizacijama, nije nezamislivo da zaista može isto da učini i sa članstvom u NATO-u. Da li se slažete?
— Ne sme se zaboraviti da je iz pravne perspektive izlazak iz nekih ugovora ipak bio prilično nespretno obavljen, na primer iz iranskog nuklearnog sporazuma. Ovaj potez nije imao pravne osnove, i situacija nakon američkog povlačenja otvorila je brojna pitanja za izraelsku spoljnu politiku. Ta tri razloga kojima je on objasnio svoju odluku takođe nemaju smisla. On govori o tome da rok dejstva ugovora ionako ističe 2025. godine, ali da je to nebitan podatak, jer u ugovoru stoji da je uvek moguće ponovo razmotriti odredbe i eventualno ih promeniti.
Po Trampovom mišljenju, sporazum ne obuhvata iranske vojne baze, ali u tome nema ništa čudno, jer se tiče samo nuklearnog programa Irana. Pored toga, njegova izjava da sporazum ne pokriva razvoj iranskih balističkih raketa takođe nije prikladna, jer svaka suverena nacija ima pravo na samoodbranu.
Koliko je Evropi važno i potrebno da SAD ostanu u Alijansi? Može li Evropa da postane nezavisnija od SAD?
— NATO je odavno iscrpeo razloge postojanja. Mnogo pokazatelja ide u prilog tvrdnji da Evropa postaje sve nezavisnija. U praksi postoji mnogo prirodnija međuzavisnost i povezanost Rusije i Evrope nego Evrope i SAD, posebno iz komercijalne i ekonomske perspektive. Na primer, sankcije protiv Irana će Evropu koštati desetine milijardi dolara.
Još 2007. godine, američki obaveštajci su javili da Iran ne pravi nuklearno oružje, a to su potvrdili i pripadnici izraelske obaveštajne službe Mosad 2011. i 2012. godine. Upravo zato, politika uvođenja sankcija koja Evropi i ostatku sveta donosi samo štetu i gubitke, jednostavno je loša politika. Nadam se da će Trampova spoljna politika ubuduće biti razumnija.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com