Izlazak SAD iz Pariskog sporazuma – glupost, katastrofa…

Izlazak drugog najvećeg svetskog zagađivača – SAD, iz Pariskog sporazuma veoma je loša odluka i sa stanovišta ekonomije i političke logike, a sa ekološkog stanovišta to je katastrofa i zločin i zbog toga SAD vrlo lako mogu da se vrate na prvo mesto kao zagađivač, kaže Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić.

Ta odluka izazvala je osude i u Americi, rekao je Nikolić za Tanjug i napomenuo da te osude idu od toga da je to „glupost“, preko toga „da je to uradio ludak“, što je rekao novinar Den Rader, do izjave jednog ekološkog milijardera, navodi Nikolić, koji je rekao da je to „nacionalna izdaja“.

„Znači, dosta su teške reči pale i u SAD. Svi naučnici su protiv toga, čak i veliki biznisi – Epl, Gugl, Majkrosoft, onda neke naftne kompanije – Ekson, Šel, takođe misle da je to veoma glupa odluka“, rekao je Nikolić.

Sve te osude, ukazuje, temelje se na činjenici da industrija uglja, koju američki predsednik Donald Tramp navodno na taj način pokušava da sačuva, odnosno njena radna mesta, ovog časa zapošljava duplo manje radnika nego alternativni energetski izvori – vetroturbine, solarni paneli i slično.

„Sa ekonomskog stanovišta, ta odluka je glupost. Sa ekološkog stanovišta, to je katastrofa i zločin. Sa stanovišta političke logike, meni se čini da je najbliža nekom razumevanju stvari senatorka (Elizabet) Voren koja je rekla da na taj način Tramp vraća uslugu onim svojim podržavaocima u državama SAD gde se ugalj eksploatiše, gde je dobio najviše elektorskih glasova, a koji su mu praktično doneli pobedu na izborima“, smatra Nikolić.

Najveći svetski zagađivač, kaže Nikolić, jeste Kina, odmah iza njih su SAD, koje su već pod bivšim predsednikolm Barakom Obamom preduzele neke mere, krenule ka putu redukcije emisije gasova staklene bašte, te naglašava da bi to trebalo da se nastavi.

„Ako se to ne nastavi SAD će se vratiti na prvo mesto zagađivača. To za svet verovatno znači dosta veliki udarac u smislu borbe protiv klimatskih promena“, smatra Nikolić.

Na Pariskom dogovoru bilo je rečeno, objašnjava, i napravljena je analiza, koja pokazuje da, ako se ništa ne uradi, onda će temperature do kraja ovog veka porasti 4,5 stepena celzijusa, a ako se nešto uradi kao što se sada radi, biće 3,6. Ako se prihvate i ispune aranžmani Pariskog dogovora, onda će to biti samo 2,7 stepena celzijusa.

„Znači i dalje smo daleko od mete, od ograničavanja na nivo od dva stepena celzijusa, ali se računa da će od 2050. godine stvari još više da se radikalizuju i da ćemo na kraju veka ipak izboriti cilj – da temperatura ne poraste više od dva stepena“, smatra Nikolić.

Ipak, kako kaže, sa ovakvom Trampovom odlukom, sve je to dovedeno u pitanje, te SAD, koje su trenutno drugi najveći zagađivač na svetu, mogu vrlo lako da se vrate i na prvo mesto, ako se u toj zemlji podržavanje korišćenja fosilnih goriva bude nastavilo, a pre svega uglja, koji je, tvrdi – najgori element.

Takođe, Nikolić kaže da odluka implicira i niz drugih stvari, te tvrdi da američke tehnološke kompanije upozoravaju da će Tramp na taj način da smanji i subvencije i grantove za istraživanja, da će onda ta industrija u SAD koja je u razvoju i koja će tek doživeti pravi „bum“ u sledećim decenijama, jako zaostajati za Kinom.

„Američki foto-električni paneli imaju iskoristivost negde oko 18 odsto. Kineski već imaju 23 odsto. Taj jaz će da raste i Kinezi će da preuzmu to tržište, koje će da se razvija, jer ceo svet ide ka redukciji fosilnih goriva. Amerikanci će zaostati i moraće od Kine da uvoze tu tehnologiju“, kaže Nikolić.

On upozorava da je tu reč o stotinama milijardi dolara direktne ekonomske štete za SAD, kao i o selidbi radnih mesta u Kinu.

„To je ozbiljan udarac, ne samo za ekologiju, već i za ekonomiju SAD“, zaključio je Nikolić.

Pariski sporazum potpisan je decembra 2015. i uključuje plan delovanja da se globalno zagrevanje ogranični na nivo znatno manji od dva stepena celzijusa i obuhvata razdoblje od 2020. nadalje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com