Bivši šef izraelske obaveštajne službe „Nativ“ Jakov Kedmi u intervjuu za Sputnjik objasnio je stav Izraela prema Siriji i problemima na Bliskom istoku i kritikovao vojsku svoje zemlje za neprofesionalizam i neodgovorno ponašanje pilota koje je dovelo do obaranja ruskog aviona Il-20 u Mediteranu.
Kako ocenjujete incident sa obaranjem ruskog aviona Il-20 u Sredozemnom moru, za šta je ruska vojska optužila Izrael?
— Činjenica je da je ruski avion oboren za vreme pokušaja izraelskih lovaca da granatiraju kopnene ciljeve. Glavno je što je napadnut objekat u neposrednoj blizini ruskih snaga. Izrael nije uzeo u obzir da ruske snage mogu direktno ili indirektno nastradati. To je neodgovoran i nedopustiv akt.
Saradnja Rusije i Izraela je bila zasnovana na temelju da, bez obzira na akcije Izraela protiv Hezbolaha, on neće dovesti u opasnost živote ruskih vojnika. Izrael nije poštovao taj dogovor i izraelske akcije su indirektno izazvale pogibiju ruskih vojnika. To govori da Rusija, najverovatnije, neće više računati da Izrael poštuje dogovore i njegove mogućnosti na sirijskom nebu biće ograničene potpuno ili delimično.
Ovaj događaj pokazuje da se rat i vojne akcije ne mogu poveriti pripadnicima vojski. Ovde je izraelska vojska postupila neprofesionalno, bezobzirno i neodgovorno izvodeći napad u ovim uslovima.
Koga Izrael gađa tokom naleta svojih aviona?
— Kao i u poslednjih više od dvesta naleta na teritoriju Sirije — to su iranski objekti. U ovom slučaju, to su objekti u kojim se proizvodilo i modernizovalo oružje za Hezbolah u Libanu za napade na Izrael. Nikad nismo napadali na teritoriji Sirije niti sirijsku vojsku niti snage Hezbolaha niti šiitsku proiransku miliciju koja se borila na strani Asada. Samo smo napadali i pokušavali da uništimo baze i skladišta Irana u kojima se spremalo oružje za upotrebu protiv Izraela.
Kako vidite situaciju u Idlibu? Da li se može reći da je sporazumom Rusije i Turske praktično rešeno pitanje Sirije?
— Ako bude realizovano to što je tamo napisano, i u kom stepenu bude realizovano, zaista će biti veliki uspeh. Što više dogovor bude realizovan, uspeh će biti veći. U njemu se govori o eliminaciji ili povlačenju iz ovog rejona dve glavne terorističke grupe DAEŠ i Nusra front. Otuda više neće dolaziti pretnje ruskim bazama. Povlačenje tih terorističkih grupa je osnovna pozitivna stvar, ako bude ostvarena. Bez te dve terorističke grupe koje terorišu i lokalno stanovništvo, otvoriće se mogućnosti za konstruktivnije razgovore sa drugim grupama koje se tamo nalaze (Turkomani, Slobodna sirijska vojska itd.) radi traganja za političkim rešenjem u Siriji, tj. usvajanje novog ustava. U dogovoru se navodi da do kraja godine treba da budu otvorena dva glavna auto-puta za sirijske vladine snage, čime će se ekonomski povezati svi rejoni: peti koji povezuje Damask, Hamu i Alep i četvrti koji prolazi od Alepa do Latakije. Time se praktično područje Idliba ekonomski i transportno priključuje ostaloj sirijskoj teritoriji.
Da li će teroristi, ako nastave da puštaju dronove i izazivaju rusku vojsku, na kraju naterati rusku i sirijsku vojsku da pokrenu vojnu operaciju u Idlibu, bez učešća Turske?
— Ako sporazum koji je potpisan sa Turskom i metode koje su dogovorene ne reše problem terorista na teritoriji Idliba, a njihove pretnje kako Damasku, tako i ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama ostanu, tražiće se drugi načini rešavanja tih problema. Najverovatnije vojni.
Često se pominje da Izrael nema ništa protiv Bašara el Asada, već samo ne želi Iran u blizini svojih granica. Koliko je to istina?
— Kao prvo, sirijska granica za vreme Hafeza Asada i Bašara el Asada nakon rata 1973. godine bila je najmirnija. Nas ne interesuje kakva je vlast i ko je na čelu Sirije. To je stvar Sirijaca. Za nas je problem prisustvo u Siriji proiranskih i iranskih snaga, njihovi pokušaji da pretvore Siriju u bazu za direktne ili indirektne napade na Izrael. To ne želimo. Mi se nismo mešali kada je šiitska proiranska milicija ratovala na strani Asada protiv njegovih protivnika. To se nas ne tiče. Hezbolah ratuje protiv neprijatelja Asada — to se nas ne tiče i mi se ne mešamo. Ali ne želimo da se teritorija Sirije pretvori u drugi Liban. Ako teritorija Sirije bude kakva je bila do 2011. godine, kao za vreme oca i sina Asada kada je granica bila najmirnija to nam i odgovara.
Da li je Izrael zaista najveća sila u regionu od čije odluke zavisi mnogo toga, pa i američka intervencija u Iranu?
— Izrael je, u vojnom planu, najveća sila na Bliskom istoku. Izraelska vojska je danas jača od bilo koje evropske vojske. Zbog toga, mora se uzimati u obzir naša vojna sila, naši interesi kada se pokušavaju rešiti neka pitanja na Bliskom istoku. Mi razmatramo stanje na Bliskom istoku samo sa jednog gledišta — da se ne stvori situacija koja bi pretila državi Izraelu. Ko se bavi Bliskim istokom mora da uzima u obzir i naše interese i naše mogućnosti.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com