Savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džon Bolton u subotu počinje obilazak Južnog Kavkaza. Glavni „jastreb“ Bele kuće ne krije da je cilj posete tom regionu unapređivanje američkih nacionalnih interesa. Ipak, prioritet njegove turneje je poseta Moskvi gde će diskutovati o situaciji u Siriji i Iranu.
Moskva kao tranzit
Džon Bolton će doputovati u Moskvu u subotu, ali zvanični deo posete počinje u ponedeljak, 22. oktobra. Pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov saopštio je da je američka strana zatražila susrete sa sekretarom Saveta bezbednosti Nikolajem Patruševom i ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. U Ministarstvu spoljnih poslova Rusije su izjavili da još ništa nije zvanično dogovoreno.
Moskva namerava da pokrene pitanje o ruskoj državnoj imovini koja je pre dve godine blokirana u SAD.
„Ta tema nije skinuta sa dnevnog reda i tokom kontakata sa našim američkim kolegama pričaćemo o tome na raznim nivoima“, pojasnila je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Bolton namerava da razgovara o situaciji u Siriji i nepoželjnom učešću Irana u rešavanju konflikta u toj zemlji. Uoči njegove posete Moskvi postalo je jasno da Amerikanci razvijaju novu strategiju za rat u Siriji s ciljem istiskivanja iranske vojske iz te zemlje, s čim se Moskva ne slaže.
Što se tiče iranske problematike, Vašington je uveo nove sankcije protiv Teherana koje stupaju na snagu u novembru, protiv kojih su i Moskva i Evropska Unija.
Još jedna tema koje će se Bolton dotaći na pregovorima sa Patruševom jeste priprema za novi susret predsednika Rusije i SAD, za koji se još ne zna gde i kada će se održati. Nije isključeno da će to ponovo biti u Helsinkiju.
Nestabilan balans
Posle toga će američki „jastreb“ otputovati u Azerbejdžan, gde ga čekaju u sredu, 24. oktobra. Pored pitanja regionalne sigurnosti, on će sa azerbejdžanskim zvaničnicima razgovarati o snabdevanju saveznika SAD energetskim resursima. U suštini, reč je o Evropi gde azerbejdžanski gas smatraju za pandan ruskom gasu.
Vašington podržava projekat izgradnje Južnog gasnog koridora za isporuku tog energenta sa azerbejdžanskog naftnog polja „Šah-Deniz 2“. Zanimljivo je Amerikanci ne smatraju kavkaske energetske resurse konkurentima svom tečnom gasu, dok ruski gasovod „Severni tok 2“ posmatraju kao konkurenciju.
Kavkaski stručnjak Nurlan Gasimov smatra da se azerbejdžanski energetski projekti podržavaju zbog toga što su njihovi osnovni investitori zapadne kompanije.
Vašington je zabrinut i zbog mogućeg zaoštravanja situacije u Nagorno-Karabahu zbog unutrašnjih političkih događaja u Jermeniji, a Bolton će diskutovati o tom pitanju u Jerevanu. Gasimov smatra da rat na Kavkazu nikome nije potreban, jer bi se prvi na udaru našli gasovodi.
Kako bi se održala ravnoteža, Vašington traži podršku Moskve, koju u regionu i dalje smatraju za glavnog mirotvorca.
„Rusija je jedan od predsednika Minske grupe OSCE za rešavanje problema Nagorno-Karabaha. Baku i Jerevan se uzdaju u Moskvu i priznaju njenu ulogu u održavanju stabilnosti u regionu. Na Zapadu to razumeju i zato se Bolton prvo uputio na konsultacije u rusku prestonicu“, zaključuje Gasimov.
Geografska uloga Zakavkazja
Na pregovorima sa zvaničnicima Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije američki savetnik će pokrenuti istu temu kao i u Rusiji, a to je situacija na Bliskom istoku. On želi da proceni značaj „geografske uloge“ Kavkaza za Iran, Rusiju i Tursku.
Uprkos stabilnim odnosima zemlja Južnog Kavkaza sa Teheranom, stručnjaci ne isključuju mogućnost da će Bolton pokušati da ih nagovori da prate američke sankcije protiv Irana.
„Azerbejdžan i Jermenija produbljuju saradnju sa Teheranom, pre svega u ekonomskoj sferi, a Baku čak investira u iransku infrastrukturu. Reč je pre svega o međunarodnom transportnom koridoru ’Sever-Jug‘, ali Vašington pokušava da izoluje Iran što je više moguće od ekonomskih projekata sa kavkaskim zemljama, a preko njih i sa Rusijom“, smatra naučni saradnik Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka Andrej Devjatkov.
Američki politikolog Rafael Satarov izjavio je da će Bolton na Kavkazu pokrenuti i temu sve veće krize u rusko-američkim odnosima.
„SAD ne isključuju mogućnost stvaranja ’bezbednosnog pojasa‘ postsovjetskih zemalja protiv Rusije, kao što je to bilo devedesetih godina prošlog veka, kada su stvorili Organizaciju za demokratiju i ekonomsku saradnju (GUAM). Ali trenutno je situacija u energetici, ekonomiji i politici u tom regionu drugačija i članice Zajednice nezavisnih država (ZND) ne mogu sebi da dozvole da biraju između Vašingtona i Moskve. One su zainteresovane za saradnju sa obe strane“, smatra Satarov.
U Gruziji, koja je poslednja na Boltonovoj listi putovanja po Zakavkazju, pitanja su ista — bezbednost, energija i ekonomija. U Tbilisiju Trampov savetnik planira da pripremi za potpisivanje sporazum o slobodnoj trgovini između Gruzije i SAD.
„Gruzija je ključni strateški partner SAD i NATO-a u regionu i Bolton zbog toga mora da izrazi podršku Tbilisiju po pitanjima teritorijalnih sukoba i integracije u NATO. Možda će biti reči i o radu biološke laboratorije ’Lugar‘ u Gruziji“, zaključuje Andrej Devjatkov.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com