Recesija se neće dogoditi naredne godine, a verovatno ni one sledeće. Ni jedan od rizika koji postoje u svetu nije dovoljno veliki okidač koji bi nas odveo u recesiju, kaže u intervjuu Sputnjiku ekonomista svetskog glasa Nuriel Rubini.
Rubini ponovo ima drugačije viđenje stanja svetske ekonomije od drugih. Čuveni ekonomista, jedini koji je predvideo globalnu ekonomsku krizu, koja je svet zapljusnula 2008. godine, zbog čega je dobio nadimak Doktor Propast, danas je po pitanju izbijanja svetske recesije veći optimista od drugih, pa i veći nego što je i sam bio samo pre pet meseci, kada je ukazivao da predstoji nova ekonomska kriza, a 2020. godinu označio kao upozoravajuću.
Razgovor sa Rubinijem, koji je u Beogradu održao predavanje kao gost Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, vodili smo samo dan pošto je MMF izašao sa pesimističkim podacima, prema kojima je globalni dug izašao na rekordnih 188 hiljada milijardi dolara, što je 230 odsto svetskog BDP-a. Državni dug u razvijenim zemljama se, pri tom, nalazi na nivou koji nije zabeležen od Drugog svetskog rata, pa je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva smatrala da treba da uputi upozorenje, pominjući i globalnu finansijsku krizu.
Upozorenja sve glasnija, ali…
I časopis „Forbs“ je nedavno izašao sa upozorenjem da usled globalnog usporavanja ekonomskog rasta mnogim velikim ekonomijama preti recesija u narednoj godini.
Rubini, međutim, smatra da do toga neće doći.
„Naravno, biće dosta privatnih i javnih dugova, ali danas su kratkoročne kamatne stope, pa čak i dugoročne, približne nuli ili čak i negativne, tako da, čak i da imate velike dugove, troškovi njihovog održavanja su veoma niski. Pored toga, doći će do relaksacije globalnih sredstava zbog monetarnih olakšica. Na kraju, rizici koji bi mogli da odvedu svetsku ekonomiju u recesiju nisu veliki. Rizik eskalacije trgovinskog rata između SAD i Kine nije veliki, rizik ’bregzita‘ takođe je nizak, kao i rizik rata između SAD i Irana, koji bi neminovno doveo do skoka cena nafte i gurnuo svet u recesiju, danas je znatno manji nego što je bio pre par meseci. Za recesiju vam treba okidač, a ja ne vidim ni jedan od navedenih rizika kao dovoljno veliki okidač, koji bi nas naredne godine odveo u recesiju“, kategoričan je Rubin.
Potreban je šok okidač
On ne spori da će pre ili kasnije doći do recesije, ali i kaže da se ti procesi ne odvijaju mehanički, već da mora postojati takozvani šok koji bi poslužio kao okidač za nju.
Postoji, kaže on, niz stvari oko kojih možemo brinuti, poput geopolitike Bliskog Istoka i cene nafte, duga u korporativnom sektoru u Sjedinjenim Državama, prezaduženosti državnih preduzećima ili lokalne vlasti u Kini, koji mogu poslužiti kao okidač za recesiju. Postoje mnoge stvari koje su krhke, a živimo u svetu u kome se populisti protive trgovini, migraciji, globalizaciji, tehnologiji i sve te rizike, uz geopolitičke, treba uzeti u obzir.
„Ništa od navedenog, međutim, još nije postalo dovoljno veliki problem da bi izazvalo recesiju“, ističe ovaj ekonomista, koji predaje na Biznis školi Njujork univerziteta.
Hladni rat brine
On kaže da ga, kratkoročno gledano, najviše brine pitanje krize u trgovini i tehnologiji, odnosno pitanje — da li će se Hladni rat između SAD i Kine pooštriti.
„Ne mislim da je, u punom smislu reči, trgovinski i tehnološki rat moguć, ali ne mislim ni da je konačni dogovor na pomolu. Doći će do kratkoročnog i ograničenog primirja i polovični dogovor će odložiti Hladni rat Amerike i Kine, ali smatram da će taj sukob u narednih par godina postati veliki problem, bez obzira na to ko bude pobedio na američkim predsedničkim izborima. Od svih mogućih rizika, rizici Hladnog rata, deglobalizacije, razmimoilaženje SAD i Kine, balkanizacije i fragmentacije svetske ekonomije su oni na koje treba obratiti najviše pažnje“, tvrdi Rubini.
On kaže da je nepoznanica šta može da bude okidač za izbijanje nove svetske ekonomske krize.
„Pre ili kasnije ćemo imati novu recesiju i ta recesija će možda biti u vezi sa finansijskom krizom. To se neće dogoditi ove godine, a verovatno ni sledeće. Trebalo bi obratiti pažnju na čitav spektar finansijskih problema, političkih problema, geopolitičkih problema, bilo da je u pitanju deglobalizacija ili novi Hladni rat“, kaže sagovornik Sputnjika.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće odvojiti ekonomiju i politiku, posebno u svetlu najnovijih konfrontacija zapada i istoka, ekonomista kaže da je to jako teško.
Kineska 5G pretnja za Ameriku
„Uspon Kine, iz ugla SAD, posmatran je kao pretnja, kako za ekonomiju, tako i za nacionalnu bezbednost. Ukoliko bi Kina postala dominantna sa 5G mrežom mobilne tehnologije, u domenu robotike, automatike, električnih vozila, biotehnologije, SAD bi to smatrale kao pretnju, ne samo ekonomsku, već i bezbednosnu, i upravo zbog toga SAD su zabrinute da bi neki od trgovinskih modela za koje smatraju da nisu fer, a koje Kina sprovodi, mogli da naškode ostatku sveta. Te frakcije među velikim silama su mešavina i ekonomije i politike i ne mogu biti razdvojene“, smatra naš sagovornik.
Na pitanje o uticaju globalizacije na privredu malih država, on je odgovorio primerom dve Koreje.
Pre šezdeset godina obe države su imale isti BDP, a Severna Koreja je imala i sirovine i industriju, a danas je to, kako kaže, polugladna ekonomija, dok Južna Koreja ima visok ekonomski rast.
„Pogledajte šta se desilo Kini, kada se 1979. godine otvorila za trgovinu i investicije. Kina je u poslednjih trideset godina imala godišnji rast od 10 odsto. Ukoliko se ne integrišete i ostanete van svetskih tokova, nikada nećete biti uspešni“, kaže Rubini.
Komentarišući ekonomsku situaciju u Evropi, prvenstveno u EU, on napominje da na nju utiče globalno usporavanje privrednog rasta. Nemačkoj, koja je dosta otvorena za trgovinu, sukob Kine i Amerike veoma ide na štetu. Italija prolazi kroz period usporenog rasta, zbog svojih unutrašnjih političkih problema.
„Pozitivna stvar, kada govorimo o Evropi, može da bude činjenica da Evropska centralna banka sprovodi određene monetarne olakšice koje mogu biti od pomoći. Ukoliko ne dođe do tvrdog ’bregzita‘, ukoliko se malo stiša trgovinski rat Amerike i Kine, i ukoliko ne dođe do nekih krupnijih promena na Bliskom Istoku, koje bi gurnule u vis cenu nafte, rast u Evropi i evrozoni biće dobar“, ocenio je Rubini.
Šta čeka Balkan?
A na pitanje kako vidi zemlje Balkana i njihovu privredu, on kaže da njihov ekonomski uspeh delom zavisi od toga šta se dešava u Evropi.
„Ako Nemačka, Italija ili Francuska rastu brže, to će se svakako dobro odraziti i na Balkan. Mnoge od ovih ekonomija treba da sprovedu ekonomske reforme, kako bi privukle investitore, moraju da reformišu obrazovni sistem, kako bi radnici bili konkurentniji na tržištu svetske ekonomije, moraju da poboljšaju institucije, da stvore uslove poslovanja koji podrazumevaju manje državnih, a više privatnih preduzeća orjentisanih na tržište“, zaključio je Rubini u intervjuu za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com