Koronakriza ozbiljno je uzdrmala celokupnu svetsku privredu, uključujući i one najveće igrače poput SAD-a i Kine koji se nisu snašli pa su morali da se okrenu prekomernom zaduživanju. Zbog toga su se njihove Vlade našle na udaru kritika. Što se tiče Rusije, Vladimir Putin već godinama radi na tome da oslobodi državu stranog finansijskog pritiska, što će se verovatno ispostaviti kao dragoceno u svetu koji se ubrzano „globalizuje“, ali uprkos tome, neće izaći kao pobednik iz koronakrize. Pravi pobednik biće Nemačka, piše Njujork Tajms.
Reakcija na krizu pokazala je najjače strane nemačke privrede, a to su efikasno upravljanje, mali dug, izvanredan industrijski kvalitet zbog kog je izvoz siguran čak i u situaciji kada je globalna ekonomija u padu i kada su sve veće mogućnosti za stvaranje domaćih tehnoloških kompanija u svetu u kojem inače prevladavaju američki i kineski internet giganti.
Dok druge zemlje strahuju da će ljudi koji su nedavno otpušteni trajno ostati bez posla, nemački radnici su zadržali svoja radna mesta zahvaljujući uvođenju skraćenog radnog vremena, državnog mehanizma starog sto godina koji podrazumijeva državno finansiranje kompanija kako bi zadržali zaposlene za vreme privremenih kriza. Nemačka je mogla uvesti skraćeno radno vreme na širokom planu upravo zahvaljujući štedljivosti, a po kojoj je inače i poznata. Kancelarka Merkel je godina vršila pritisak na druge članice EU da budu štedljive, a oni su je s podsmehom nazivali „švapskom domaćicom“.
Budući da je ušla u pandemiju s državnim suficitom, Nemačka je mogla da podrži svoju ekonomiju tokom karantina direktnim uplatama porodicama, smanjenjem poreza, kreditima i drugim vrstama pomoći, do iznosa od 55 posto BDP-a. Zbog toga je takođe u prilici da po prvi put obezbedi fondove za stimulaciju privrede susednih zemalja. Ovaj korak je bio podjednako inteligentan koliko i velikodušan jer će sada te zemlje lakše moći da kupuju nemačku izvoznu robu.
Budući da će veći deo troškova povući iz ušteđenih sredstava, očekuje se da će javni dug porasti, ali samo do 82 posto BDP-a.
Pored svega toga, navodi se u analizi Njujork Tajmsa, Nemačka radi na podsticanju modernizacije svojih najvećih izvoznika i daje sve od sebe da postane konkurentna tehnološka sila. Zaključak je da u trenutku kad pandemija ubrzava tempo digitalizacije i deglobalizacije i kada se povećavaju svetski dugovi, Nemačka se izdvaja od ostalih po tome što je dorasla tim izazovima i po vladi koja je spremna da se uhvati u koštac s njima, prenosi Večernji list.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com