Ako neko namenski traži rat u kojem se ne može pobediti, onda je to sigurno Jemen. U državi sa veštačkim granicama, koja se za poslednjih sto godina više puta ujedinjavala i raspadala, rat je stalna pojava. Malo je verovatno da će osvajač koji uđe u ovu tajanstvenu zemlju izaći živ.
Jemen, najsiromašnija zemlja Bliskog istoka, već nekoliko godina je u žiži javnosti zbog krvavog građanskog rata. Za razliku od svojih bogatih suseda, ona nema naftu i gas, ali kao i njena drugarica u nesreći — Sirija, nalazi se na energetskom čvorištu: izlazi na najvažniju naftnu arteriju na svetu, moreuz Bab el Mandeb, koji povezuje Indijski okean i Crveno more i kroz koji prolazi sva nafta koja se proizvede u regionu. Prekid ovog puta izazvao bi kolaps na naftnom tržištu.
https://www.facebook.com/sputnik.mundo/videos/1351733958177530/
Sve je počelo „Arapskim prolećem“, koje je izazvala Saudijska Arabija 2011-2012. godine. Autoritarni i prozapadni predsednik Abdulah Saleh, koji je vladao zemljom od ujedinjavanja severa i juga Jemena, zbačen je s vlasti, a na njegovo mesto postavljen potpredsednik države Mansur el Hadi, čovek Rijada.
Tada je na teritoriji bivšeg Severnog Jemena stvorena koalicija Saleha, dela vojske i lokalnih šiita — Huta, koji su početkom 2015. godine preuzeli vlast nad prestonicom Sanom. Nakon toga su prešli u ofanzivu na Južni Jemen. Za to vreme Hadi je pobegao u luku Adanu, a zatim u Rijad. Sve ovo je nateralo deo arapskih zemalja na čelu sa Saudijskom Arabijom da počnu 25-26. aprila 2015. godine intervenciju u Jemenu kako bi na vlast vratili svoje marionete.
Arapsku koaliciju sa Saudijskom Arabijom na čelu čini deset država, između ostalih, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Bahrein, Jordan, Egipat, Sudan, Maroko, Pakistan, dok im podršku pružaju SAD. Takav odnos snaga se teško može naći u istoriji ratovanja. Po kvalitetu i kvantitetu ne postoje brojke za poređenje. Treba samo reći da pobunjenici nemaju nijedan brod niti avion, dok o savremenom ofanzivnom naoružanju ne treba ni govoriti. Međutim, oni imaju taktičke rakete, pre svega sovjetsku „točku“ i R-17, koje imaju domet 300 km. Njima su Huti više puta uspešno gađali vojne objekte severnog suseda. Kineske obalske protivbrodske rakete koriste za borbu na moru.
Sa druge strane, npr. Saudijska Arabija ima jedan od najvećih vojnih budžeta na svetu. Međutim, situacija u Jemenu je upravo pokazala da rat ne dobija jači već uporniji, motivisaniji, a za Saudijce ratuju najamnici, koji su tu samo zbog velikog novca. Umesto da arapska koalicija pregazi Jemen američkim „abramsima“, „hamerima“, uz podršku armade F-15S i „apača“ za mesec dana Huti su im došli pred vrata. Praktično, mediji svakodnevno izveštavaju o uspešnim napadima Huta na položaje saudijske vojske, a čak prelaze i granicu severnog suseda. U septembru 2016. godine balistička raketa je pogodila vojnu bazu, nedaleko od grada Taifa, a 6. februara ove godine vojnu bazu Mazahimija, koja se nalazi 20 kilometara od Rijada, i stvorila paniku u gradu. Saudijska vlast je narodu situaciju objasnila „padom meteorita“. To zaista deluje neverovatno, s obzirom da se radi o zastarelim raketama, a Saudijska Arabija poseduje moderne PVO sisteme „patriot“.
OSINjE GNEZDO
Postoji i treća sila u jemenskom konfliktu — terorističke organizacije Al Kaida na Arapskom poluostrvu i DAEŠ na istoku zemlje, kojima su glavni protivnici Huti. Ova država je postala centralna baza Al Kaide na Bliskom istoku, na kojem ima svoje emirate, kontroliše gradove, naftovode i saobraćajnice uglavnom u centralnim i jugoistočnim regionima.
DAEŠ još uvek nije uspeo da se ukoreni među lokalnim stanovništvom i tu i tamo izvodi samoubilačke napade na vojsku Jemena, ali daleko je od onoga što rade njihove pristalice u Siriji. U odsustvu centralne vlasti u zemlji i sa velikim finansijskim mogućnostima, mogao bi sebi naći utočište u ovoj uvek nemirnoj državi. Arapska koalicija ne bombarduje njihove pozicije, faktički su saveznici. Jedino SAD uz pomoć dronova s vremena na vreme izvode napade na njihove položaje.
https://www.youtube.com/watch?v=eZCVWYR3B8c
RUSIJA, IRAN, SAD — SVI BI NEŠTO HTELI OD JEMENA
Iako je ovaj region prilično udaljen od Rusije, Moskva je uvek bila zainteresovana za njega. U drugoj polovini 20. veka, kad je Jemen bio podeljen na dve države, Sever i Jug, SSSR je imao svoju bazu u Severnom Jemenu. Međutim, u svetlu sirijske krize, on je postao vrlo važan i za Rusiju. Geostrateško bavljenje Rijadom u Jemenu pomaže Rusiji rešavanje krize u Siriji. Saudijska Arabija sa svojom tvrdoglavošću traži da Bašar el Asad bude smenjen, čak je u jednom trenutku pretila i kopnenom invazijom. Sama portparolka MIP-a Rusije Marija Zaharova ih je tada pitala: „Strah me je da pitam, a u Jemenu ste već sve pobili?!“. Naravno, nije Rijad sila koja može da vodi borbe na dva fronta. Može se reći da je Jemen spasio Siriju.
Što se tiče Irana, za njega je Jemen od strateškog značaja. Rat na jugu Arapskog poluostrva mnogi smatraju prikrivenim sukobom Saudijske Arabije i Irana. Huti su šiiti, a pošto je Teheran „prestonica“ ovog islamskog pravca, izgleda logično da na njegovu pomoć mogu da računaju. Više puta su bili presretani brodovi kojima se dopremalo oružje za pobunjenike iz Irana, ali ne treba sumnjati da je to samo detalj.
Pored Rusije i Irana, i SAD imaju svoje interese u Jemenu. Obamina administracija nije htela da ulazi u ovaj konflikt, osećajući, sa pravom, da to može biti drugi Avganistan. Međutim, Donald Tramp ne misli tako. Naravno, sve to se može gledati iz šire perspektive. Tramp ima samo jedan cilj na Bliskom istoku, koji se poklapa sa saudijskim — obuzdavanje Irana. U februaru tokom neslavne operacije u Jemenu SAD su izgubile vojnike i jedinstveni avion „osprej“, dok je u martu američka koalicija izvela 70 naleta nad celim Jemenom, više nego za čitavu prošlu godinu. Eskalacija sukoba može dovesti do zatvaranja Bab el Mandeba, što će se odraziti na čitavu svetsku trgovinu i neizbežno dovesti do rasta cena nafte.
Arapska koalicija nije imala većeg uspeha za poslednjih godinu dana, bez obzira na svakodnevna bombardovanja Jemena, tokom kojeg se ne biraju mete — sve je meta, i ljudi i bolnice i škole. Trenutno, centralna vlada kontroliše centralne, istočne i južne regione, uključujući luku Aden, dok Huti drže severozapadne regione sa prestonicom Sanom. Nema sumnje da će ovaj rat dugo trajati. I ako Saudijci osvoje Sanu, to neće značiti i kraj sukoba, već samo početak gerilskog rata koji će ih zaista skupo koštati, prenosi Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com