Posle sto dana na funkciji ističe period poštede za britansku premijerku Terezu Mej, a sve se glasnije čuje pitanje da li je u međuvremenu napravila neki plan za izlazak Britanije iz Evropske unije.
Njena mantra dosad je bila „Bregzit ostaje Bregzit“, a za skok u karijeri ka Dauning stritu broj 10 može da zahvali revoluciji, piše Dojče vele.
Ispitivač javnog mnjenja Džon Kurtis kod Bitanaca ne vidi tragove kajanja i dodaje da bi oni na ponovnom glasanju odlučili isto.
Čak je i sama Tereza Mej bila protiv Bregzita, a sada ga sebi pripisuje kao zaslugu, navodi se u analizi i dodaje da je ona već u julu otputovala u Berlin, što je bila njena prva poseta stranoj zemlji, od kako je izabrana za premijerku.
Tamo je nisu čekale samo lepe reči. EU nije molila Veliku Britaniju da napusti Uniju, kazala joj je kancelarka Angela Merkel. Kako bi političko-ekonomsko razdvajanje sada trebalo da izgleda (član 50 ugovora EU), o tome se torijevci i dalje spore. I koncept Mejove se nazire samo u konturama.
Od referenduma o Bregzitu, iz redova torijevaca se mogu čuti sasvim novi tonovi, a čini se da su prošla vremena kada su konzervativci pre svega privredu želeli da „zaštite“ od države.
Tereza Mej u međuvremenu hoće snažnu državu, koja traži „ravnotežu u korist radnika“ i štiče se utisak da se politika štednje primakla kraju.
Brige gubitnika globalizacije, kako je rekla, ozbiljno shvata i njihovi strahovi vezani za doseljavanje više se ne otpisuju kao provincijalni.
Naprotiv: premijerka se sada dočepala gradskih i liberalnih elita, piše DV i dodaje da Tereza Mej želi da istupi protiv povlašćenog položaja koncerna, da zatvori poreske rupe i snažnije reguliše finansijsko tržište.
Za ne poverovati je da se politički ciljevi konzervativne političarke potpuno poklapaju sa programom laburista. Ali od kako politička konkurencija na čelu sa Džeremijem Korbinom propagira strog levičarski kurs, torijevci su na putu da zauzmu političku sredinu.
Torijevci se pitaju, koliko predizbornih obećanja njenog prethodnika ona može da poništi, a da ne isprovocira na nove izbore, kaže DV i napominje da je stroge Kameronove mere štednje već olabavila, a cilj da se do 2020. godine ostvari budžetski suficit sahranila te da u tome ima podršku stranke.
Pitanje je kako želi Veliku Britaniju da pozicionira nakon Bregzita.
Tendencija ide u smeru odlučnog prekida. List „Fajnenšel tajms“ je početkom oktobra otišao toliko daleko da je tražio da se britanski udeo od oko 45.000 flaša konjaka i vina u podrumima EU povuče nazad.
Da ne govorimo o zajedničkom kulturnom blagu i nekretninama EU. Podela imovine do detalja. Takve fusnote nerešene drame razvoda malo zanimaju Terezu Mej.
Njoj je u suštini stalo da se zaustavi doseljavanje iz EU. Ali sloboda kretanja u Uniji važi za nešto o čemu ne može da se pregovara. Ukoliko Britanija bude ostala pri tom zahtevu, njen ostanak u carinskoj uniji je nezamisliv. EU ne želi da dozvoli da roba i usluge slobodno saobraćaju, a ljudi ne.
Mnogo se spekuliše o Sporazumu o slobodnoj trgovini, koji predviđa ukidanje carina, ali sadrži birokratske prepreke. Kao uzor bi mogao da posluži ugovor o slobodnoj trgovini između EU i Kanade. Ali to će koštati vremena i pregovori bi mogli da se oduže i do sedam godina.
Velike koncesije Brisel ne može da obezbedi Britaniji, već zbog samog straha za održivost Unije. Znaci govore da će izlazak iz EU pre biti brz i odlučan, a Tereza Mej je ta koja određuje smer.
Mi napuštamo EU kako bi bili „potpuno suverena i nezavisna zemlja“. To znači više kontrole na granicama i manji pristup jedinstvenom tržištu. Ali tačnu predstavu još uvek nema ni London, ni Brisel, zaključuje Dojče vele.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com