Ministri odbrane zemalja NATO u Briselu su tražili odgovore na vojne manevre i preteću retoriku Moskve.
Srećom po njih, nisu morali da lupaju glavu oko toga hoće li Španija dozvoliti ruskom ratnom brodu da dopuni gorivo, piše Dojče vele.
Vruća tema sastanka ministara odbrane članica NATO se u sredu popodne precrtala sama od sebe: španska vlada je saopštila da je ruski nosač aviona Kuznjecov sa pratećim brodovima povukao zahtev da dopuni gorivo u španskoj eksklavi Seuti, ostrvcetu između Gibraltara i Maroka. Flota je jednostavno otplovila dalje. Dosipanje goriva, inače rutinska stvar, postala je velika politička tema i test za jedinstvo NATO.
Nakon što su početkom sedmice britanski list Telegraf i šef liberala u Evropskom parlamentu Gi Ferhofštat upozorili na slučaj, partneri su iza kulisa pritiskali Madrid da ne dozvoli pristup ruskim ratnim brodovima. Na posletku, ovi idu ka istočnom Sredozemlju odakle će pojačati bombardovanje sirijskog Alepa. Španija je zamolila Rusija za dodatna pojašnjenja o ruti i namerama, pa je Moskva u sredu povukla zahtev.
Novo iskušenje
NATO je od početka kritički pratio putovanje ruske flote. Ona je 21. oktobra prošla kroz Lamanš i krenula ka Sredozemnom moru. Britanski ministar odbrane Majkl Felon je to nazvao novim iskušenjem koje je uporedio sa ruskim povredama vazdušnog prostora iznad baltičkih država. Upravo je Felon na početku sastanka u Briselu oštro pozvao Španiju da odbije da isporuči naftu ruskoj vojsci. „Bilo bi zabrinjavajuće ako bi jedna država NATO podržala ruske jedinice koje nameravaju da bombarduju civile u Siriji.“
Generalni sekretar Zapadne alijanse Jens Stoltenberg bio je nešto taktičniji. Rekao je da svaka zemlja NATO sama može da odluči kako će postupiti u takvoj situaciji, ali da slanje nosača Kuznjecov ka obalama Sirije budi bojazan da će napadi na Alepo biti pojačani. „Neselektivni napadi moraju da prestanu“, rekao je Stoltenberg. „Svakog dana umiru muškarci, žene i deca. Ubijeni u gnusnim napadima na svoje stanove i bolnice.“
U noći na četvrtak su iz Sirije stigle vesti da je u bombardovanju jedne škole stotinak kilometara južno od Alepa stradalo najmanje 35 osoba. Unicef prenosi da je među njima najmanje 22 dece. Nije jasno ko je izvršio napade. Sirijska državna televizija je izvestila o napadima vojske na taj region, tvrdeći da su u njima ubijeni mnogi pobunjenici.
„Tražimo dijalog“
Sinoć u Briselu te informacije još nisu imali. Dok su bili zabavljeni putovanjem Kuznjecova, u istočnom Sredozemnom moru već su se pojavila dva ruska ratna broda navodno opremljena raketama dugog dometa. „To je razlog za zabrinutost“, rekao je poljski ministar odbrane Antoni Mačerevic. „Takvi brodovi u tom moru menjaju odnos snaga.“
Stoltenberg kaže da NATO ne reaguje na svaki pojedinačni potez Moskve, ali da već duže vreme primećuje vojne manevre i preteću retoriku. Zato Alijansa, kaže, mora da odgovori i vojnim zastrašivanjem (deterrence). „Tražimo dijalog i transparentnost“, dodao je Stoltenberg i najavio skoro zasedanje Saveta NATO-Rusija.
Nemačka predvodi bataljon
Osim dijaloga NATO želi da odgovori i vojno, kako bi bio shvaćen ozbiljno. Na samitu u Varšavi u julu zaključeno je slanje četiri bataljona u tri baltičke države i Poljsku, a sada su dogovoreni novi detalji. Trupe bi trebalo da budu spremne početkom februara sledeće godine. Bataljone predvode Kanada, SAD, Velika Britanija i Nemačka.
Bundesver će davati najveći kontigent vojnika u Litvaniji, i komandovaće trupama iz Francuske, Holandije, Belgije, Norveške, Hrvatske i Luksemburga. Bataljon će ukupno brojati 1.000 vojnika, od toga između 450 i 600 iz Nemačke dok će ostale nacije popunjavati broj po principu rotacije. Sledeće jeseni će na licu mesta biti i pešadija mešovite nemačko-francuske brigade. Do 2018. bi vojnici NATO trebalo da budu u litvanskoj bazi Rukla. „To je jasan znak“, rekla je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen. Jer, Rukla je udaljena samo sto kilometara od ruske granice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com