Razmeštanje strateških efektiva SAD-a, od kojih Kina strahuje, pokazuje da Vašington u trgovinskom ratu sa Pekingom, koji je pre svega političko pitanje, može da ode veoma daleko i da on može da eskalira i u vojnom smislu.
Trgovinski rat između SAD i Kine, koji podizanjem američkih tarifa na uvoz kineske robe traje gotovo od početka godine — dobio je novu dimenziju. Posle nedavnog neuspeha najnovijih pregovora, predsednik SAD Donald Tramp je saopštio da će od 1. septembra uslediti novi krug podizanja tarifa na kinesku robu.
Kako je pre pet dana najavio, od tog datuma SAD će uvesti carine od 10 odsto na kinesku robu vrednu 300 milijardi dolara. Juče je dobio i odgovor. Narodna banka Kine je devalvirala kurs juana, pa je pao u odnosu na dolar na minimum iz decembra prošle godine, što je dovelo do pada akcija na Njujorškoj berzi, dovoljnog da Volstrit zabeleži najgori dan u ovoj godini.
Američki projektili na pragu Kine
Američki ministar finansija Stiven Mnučin je ocenio da je Kina devalvirala juan kako bi bila u prednosti u međunarodnoj trgovini. Brzo ćemo znati da li će to značiti i primenu američkog Zakona o trgovini i konkurenciji iz 1988. godine, prema kome bi Kina mogla da bude proglašena valutnim manipulatorom, što ostavlja mogućnost žalbe pred Međunarodnim monetarnim fondom.
Još se nisu slegle informacije na temu trgovinskog rata, a stigle su one nove koje pokazuju da se na relaciji Amerika-Kina zakuvalo sa svih strana. SAD su najavile da će postaviti rakete srednjeg dometa u Indo-pacifičkom regionu. Nakon što je tokom vikenda američki ministar odbrane Mark Esper izjavio da će SAD, koje su se povukle iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa, takve rakete uskoro rasporediti na kopnu u Aziji; posle Rusije, reagovao je i zvanični Peking.
Generalni direktor Službe za kontrolu naoružanja pri kineskom Ministarstvu spoljnih poslova Fu Kong izjavio je da Peking neće mirno posmatrati kako Amerika stacionira projektile u Aziji.
„Ukoliko Amerika rasporedi projektile u ovom delu sveta, na pragu Kine, bićemo primorani na protivmere. Tražim od naših suseda da iskažu oprez i da ne omoguće američko raspoređivanje projektila srednjeg dometa na svoje teritorije“, naglasio je Fu.
Komentarišući najnovija zatezanja na relaciji Vašington-Peking, analitičar Saša Adamović za Sputnjik kaže da se sve to moglo očekivati.
„Ako je neko mislio da će se trgovinski rat između SAD i Kine završiti na miran način i bez dalje eskalacije, jasno je da se prevario. Ne čudi eskalacija koja se posle najnovijih vesti iz Kine transformisala i u valutni sukob dva najveća svetska ekonomska giganta. Potpuno je jasno da Trampova administracija od prvog dana Kinu smatra najvećom političkom i ekonomskom pretnjom i da sve čini da uspori ili spreči uspon Kine na svetski položaj broj jedan“, objašnjava ovaj istoričar.
On ukazuje i da se već par godina u SAD govori o takozvanoj „Tukididovoj zamci“, gde vodeća i etablirana svetska sila, kakva su SAD, pokušava da spreči uspon nove sile — Kine, koja osporava svetsku moć dosadašnjeg hegemona.
Borba za prvo mesto
Adamović podseća da su svojevremeno neki od Trampovih savetnika, na početku njegovog mandata, otvoreno govorili da će SAD u narednih deset godina ući u rat sa Kinom.
Sagovornik Sputnjika napominje da je „Njujork tajms“, vodeće antitrampovsko glasilo u SAD, nedavno u redakcijskom uvodniku tražio da Tramp učini sve što može da Rusiju odvoji od Kine. Pritiskajući Rusiju sankcijama, vlasti SAD su stvorile blok Rusije i Kine, koje se drže zajedno u odnosu prema SAD, naveo je njujorški list.
Kina, naravno, pokušava da odoli pritisku, jer američke tarife su zapravo pritisak na Kinu, kojoj se ne sme dozvoliti vodeća pozicija u svetu. Sa druge strane, Peking, snižavajući vrednost svoje valute, pokušava da održi visok nivo izvoza svoje ekonomije. Adamović podseća da su i prethodne američke administracije često optuživale Kinu da interveniše i održava nivo svoje valute na niskom nivou, kako bi njen izvoz bio mnogo atraktivniji i kako bi održala visoke izvozne stope.
On smatra da ne možemo očekivati da će se u ekonomskim odnosima dve zemlje nešto bitno promeniti.
„Sukob između SAD i Kine, koji se vodi na nivou trgovinskog, odnosno valutnog rata, će i dalje rasti i uvećavati se. Ne očekujem njegovo stišavanje u narednom periodu, s obzirom na to da u SAD sazreva misao da je jedina država koja dogledno može da ospori američku globalnu hegemoniju upravo — Kina. I učiniće sve da se to nikada ne desi“, tvrdi Adamović.
Trgovinski rat je političko pitanje
A na pitanje šta stoji iza najave postavljanja američkih raketa srednjeg dometa, kojima se protivi Peking, Adamović nema dilemu:
„Trgovinski rat između SAD i Kine nije pitanje samo ekonomije. Pre svega, to je političko pitanje zbog želje SAD da održe globalnu hegemoniju i u korenu svega su geopolitički zakoni i politika, u svakom smislu, dominira nad ekonomijom. Ti sukobi su trgovinski i valutni, ali ne treba isključiti mogućnost da bi u nekakvoj budućnosti takvi sukobi bili mnogo više politički, pa čak i vojni i, s obzirom na vojne tehnologije koje poseduju i jedna i druga država, takav bi sukob zaista mogao da bude katastrofalan“, upozorava sagovornik Sputnjika.
On objašnjava i da bi zbog nekakvog navodnog incidenta koji bi se mogao desiti u Južnom kineskom moru, taj sukob mogao da eskalira u vojnom smislu.
Režiranim incidentom do vojne eskalacije
„Bez obzira što je tamo trenutno zatišje, ne bi trebalo da nas iznenadi ako bi se u nekom povoljnom trenutku po SAD tamo ponovo indukovala određena kriza, s obzirom na to da na politiku Kine u tom moru ne gledaju dobro ni države u kineskom komšiluku, počevši od Japana i Južne Koreje, na koje bi SAD mogle da računaju kao na saveznike. Sasvim je moguće da ponovo eskalira neka kriza u Južnom kineskom moru, koju bi SAD iskoristile i, naravno, nastavile pritisak na Kinu“, ističe Adamović.
Ruski analitičar Aleksej Maslov sa moskovske Visoke škole ekonomije smatra da će posle nastavka trgovinskog rata SAD i Kine svetska trgovina opasti 10 odsto, a da se već uveliko govorio i o značajnom padu svetskog BDP-a od jedan odsto.
Peking napušta staru strategiju
„Najnovije podizanje tarifa na kinesku robu pokazalo je da Peking više nije spreman da, kao u proteklom periodu, pravi ozbiljne ustupke SAD-u, koje stalno podižu svoje zahteve“, kaže Maslov za Sputnjik, ističući da je devalvacija juana korak u tom pravcu.
„Kina sada napušta tu strategiju i počinje da govori o tome da SAD vode ciljanu ofanzivu na kinesku budućnost, tehnologiju i na sve ostalo. Zato ćemo sada biti svedoci ozbiljne razmene udaraca. Kina ima nekoliko aduta u rukavu, recimo: podizanje otkupnih cena za retke metale koji se koriste za proizvodnju mikročipova, između ostalog — i u SAD u potpunosti kontroliše to tržište“, navodi Maslov.
On zato smatra da bi do kraja godine ipak mogao da bude sklopljen sveobuhvatni trgovinski sporazum između Kine i SAD, ali i da bi sukob bio nastavljen na tehnološkom nivou. Uz to, Kina će, dodaje on, aktivno tražiti alternativu poljoprivrednim proizvodima koje uvozi iz Amerike. Maslov, međutim, smatra da će se ključni događaji u toj konfrontaciji dogoditi iduće godine. On promenu strategije Kine povezuje i sa najavom raspoređivanja američkih raketa srednjeg i kratkog dometa u Azijsko-pacifičkom regionu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com