Indijac Gagandip Sing Kalsa pre nego što se doselio u Barselonu pre devet godina, nije ni znao da stanovnici tog regiona imaju svoj jezik, kulturu i istoriju, kao ni da veliki broj njih želi da se otcepi od Španije.
Danas, Kalsa je indipendista, deo velike migrantske populacije, za čije se stavove katalonski separatisti nadaju da će biti kritični, ukoliko se 1. oktobra održi planirani referendum o nezavisnosti, prenosi portal Politico.eu.
„Region je uvek zakinut. Mi imamo sve“, smatra Kalsa, koji je i portparol katalonske zajednice Sika i dodaje da Kataloniji ne treba Madrid.
U periodu rastuće ksenofobije širom Evrope, katalonski nacionalisti su bili izuzetno gostoprimljivi prema migrantima, a takav stav ima potencijal da se isplati.
Između 2000. i 2010. stanovništvo u regionu je poraslo za 20 odsto, do 7,5 miliona, što je uveliko podstaknuto imigracijom.
Iako mnogi od tih došljaka ne mogu da glasaju, sve veći broj može.
Između 2009. i 2015. godine, 220.000 stanovnika postali su naturalizovani španski građani u Kataloniji, što je oko tri odsto stanovništva tog regiona.
Saoka Kingolo, borac za nezavisnost fokusirao se na migrante i kazao da će do 500.000 Katalonaca rođenih u inostranstvu moći da glasaju na referendumu.
To nije veliki broj, međutim može biti odlučujući.
Nedavno istraživanje pokazalo je da bi za otcepljenje od Španije glasalo svega 44,3 odsto stanovnika, svega četiri odsto manje od onih koji bi ostali u njoj – 48,5 odsto (ukoliko je region sposoban da prevaziđe otpor Madrida da uopšte održi referendum).
Istraživanja o nezavisnosti Katalonije su veoma nestabilna, ali pokazuju jasne trendove.
Glasači sa roditeljima iz Katalonije su uglavnom za nezavisnost, dok su oni sa roditeljima iz drugih delova Španije ravnodušni prema tom konceptu.
Migranti su negde u sredini, gotovo ravnomerno podeljeni između onih koji bi glasali za nezavisnost, onih koji bi ostali u Španiji i onih koji bi se uzdržali, pokazalo je istraživanje iz 2013. godine, koje je sproveo Institut za političke i socijalne nauke nezavisnog univerziteta iz Barselone.
To ih čini plodnim tlom za one koji traže prekid sa Madridom i borci za nezavisnost pokušavaju da pridobiju pridošlice sa gostoljubivom retorikom i obećanjima da će im obezbediti lakše dobijanje radne dozvole i državljanstvo.
Ukoliko bi svaki legalni boravak mogao da garantuje glas, unionisti bi pretrpeli poraz, rekao je Dijego Arkos, portparol argentinske zajednice iz Barselone.
Mirijam Hatibi iz nevladine organizacije Ibn Batuta koja pomaže migrantima, kaže da se migranti sve više interesuju za politiku.
Prema aktuelnim španskim zakonima, mnogi migranti ne mogu da obezbede odgovarajuće kontakte sa plaćenim praznicima, ali smatraju da bi to bilo moguće u nezavisnoj kataloniji.
„Kada možemo da imamo papire, postajemo građani prve kategorije, kao svi ostali. Možemo da glasamo, da učestvujemo u javnom životu“, smatraju neki od njih.
Državni sekretar katalonske vlade za jednakost, migracije i državljanstvo Oriol Amoros kaže da bi migranti mogli da dobiju državljanstvo čim Katalonija postane nezavisna.
Kako kaže on teži da obezbedi vize za one koji traže posao, kao i grupne vize kako bi pomogao građanima i onima koji imaju boravišnu vizu da dovedu porosice.
Prema njegovim rečima, katalonija je nacija imigranata, kao i SAD.
„Katalonija je izgrađena zahvaljujući talasu migracija“, rekao je Amoros i dodao da ljudi dolaze i odlaze iz Katalonije jer je to zemlja koja nikome ne traži da se odrekne svoh identiteta, već svakoga ohrabruje da bude deo raznolikosti i zajedničkog društva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com