SAD i Kina su, po svemu sudeći, rešili da zakopaju ratne sekire, pošto je trgovinski rat ostavio duboke ožiljke obema zemljama. Iz Vašingtona, gde je ove nedelje održana nova runda trgovinskih pregovora između delegacija dveju zemalja, stigla je vest da je postignut „značajan napredak“.
Vašington i Peking su se dogovorili da će preduzeti efikasne mere za smanjenje trgovinskog disbalansa. Kina se obavezala da će proširiti uvoz američkih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, energenata i usluga.
Tokom dvodnevnih pregovora, pregovarači su se dotakli i osetljivijih pitanja, koji se tiču prenosa tehnologija, problema zaštite prava intelektualne svojine, necarinskih barijera.
Američki lider Donald Tramp izrazio je optimizam i nadu da će Peking i Vašington biti u stanju da zaključe trgovinski sporazum koji će uzeti u obzir interese obeju zemalja i ako se to desi, kako je ocenio, to će biti „najveći trgovinski sporazum u istoriji“.
Obe zemlje su pod pritiskom i do 1. marta moraju pronaći kompromis kojim će premostiti razlike ili će u suprotnom krenuti nova runda nametanja carina s jedne i s druge strane, što bi nanelo ozbiljnu štetu ekonomijama njihovih zemalja, ali i svetu.
Predsednici SAD i Kine dogovorili su se još 1. decembra da suspenduju dodatna povećanja carina na 90 dana, dok traju pregovori o rešavanju trgovinskog spora. Tramp se tada saglasio da odloži plan o podizanju tarifa 1. januara na 200 milijardi dolara vredan uvoz kineske robe.
Uprkos pozitivnim signalima koji stižu iz Vašingtona, ruski eksperti upozoravaju da ne treba donositi ishitrene zaključke, jer svi dogovori mogu biti poništeni, a trenutno primirje narušeno.
Takav stav oni obrazlažu činjenicom da je i ranije bilo mnogo takvih sporazuma, ali da su oni prekršeni. Za SAD Kina ostaje glavna strateška pretnja, s obzirom da ta zemlja beleži brz ekonomski napredak i uspešno razvija svoju vojnu industriju. Dugoročno posmatrano, ovo je više taktička odluka.
„Činjenica da su Kinezi predložili takvo rešenje odražava kinesku strategiju balansiranja. Kina nije zainteresovana za žestoke i opasne trgovinske ratove — njoj je za razvoj potrebna spokojna i mirna situacija. S druge strane, Kina sada aktivno stimuliše domaću potražnju kao pokretača ekonomskog razvoja, za razliku od spoljne potražnje koja je dominirala među faktorima ekonomskog razvoja prethodnih godina i decenija“, smatra ruski ekspert Tagir Huzijatov.
Ekonomista dodaje da dogovori koji su postignuti govore da je Kina spremna na ustupke.
„Pošto između Kine i SAD, pored ekonomskog rivalstva, postoji i bezuslovna saradnja, Kina očigledno želi da pravi ustupke u jednom, a da izvlači korist u drugom. Videćemo šta će tu biti. Možda su Tramp i američka administracija otvoreniji u iznošenju svog mišljenja, a Kinezi pokazuju da su oni spremni na ustupke u nekim sferama, očigledno računajući na to da će dobiti u drugim sferama“, kaže Huzijatov.
Kineska delegacija je u Vašingtonu predala Trampu pismo šefa države Si Đinpinga, u kome je naveo da je napravljen napredak u pregovorima i naglasio da je Peking napravio ustupak i počeo da kupuje američke proizvode u značajnom obimu. Tako Kina kupuje pet miliona tona američke soje dnevno, što će, kako je rekao Tramp, „vrlo razveseliti naše farmere“.
Prodaja soje iz SAD Kini uveliko je smanjena u drugoj polovini prošle godine zbog kineskih carina, uvedenih kao odgovor na mere Trampove administracije. Prošle godine je Kina iz Amerike uvezla svega 16, 6 miliona tona, što je dvostruko manje u odnosu na 2017. godinu, kada je ta brojka iznosila 32,9 miliona tona.
Bela kuća je saopštila da je 1. mart „čvrst rok“ i da će SAD povećati takse na kinesku robu, ako Vašington i Peking ne postignu dogovor. Treći krug američko-kineskih trgovinskih pregovora planiran je sredinom februara u Pekingu.
Tramp je upozorio da bi trgovinski sporazum sa Kinom bio neprihvatljiv ako Peking ne otvori svoje tržište za američke finansijske usluge, prerađivački sektor, poljoprivredu i druge industrije i zahteva od Kine da otvori svoja tržišta.
Trgovinski spor dveju zemalja, koji su započele SAD u martu prošle godine, potresao je finansijska tržišta i ugrozio svetski ekonomski rast. MMF je prognozirao da bi taj trgovinski rat mogao da uspori rast globalne ekonomije za 0,5 odsto i da globalni BDP košta oko 430 milijardi dolara do 2020. godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com