Španska Vlada je puna tri dana suočena sa nasilnim protestima katalonskih separatista u Barseloni i u drugim gradovima Katalonije, nakon što je Vrhovni sud u Madridu osudio devet bivših katalonskih političara i aktivista na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.
Sukobi demonstranata i policije traju od ponedeljka, a povređeno je najmanje 140 osoba, među kojima 40 policajaca.
Kako za Sputnjik kaže Rajko Petrović, saradnik Instituta za evropske studije, španska Vlada je proteste spremno dočekala, tim pre jer se zemlja priprema za druge ovogodišnje opšte izbore, zakazane za 10. novembar, a gde bi pitanje Katalonije, u kojoj živi oko 7,5 miliona ljudi, moglo biti jedno od ključnih.
„Ovakve reakcije proseparatistički orijentisane katalonske populacije su bile očekivane, iako su te kazne ublažene, imajući u vidu da su bivši potpredsednik katalonske Vlade Oriol Žunkeras i ostali mogli biti osuđeni na kazne do 30 godina zatvora. Svesna da će se protesti dogoditi, Vlada u Madridu je, par dana pre izricanja presude, razmestila policiju iz svih delova Španije u Kataloniju, kao pomoć katalonskoj regionalnoj policiji“, kaže Petrović.
Trećeg dana protesta zbog presude devetorici katalonskih separatista, 16. oktobra, demonstranti iz više gradova ovog regiona krenuli su u protestni marš, sa namerom da do 18. oktobra stignu u Barselonu. Rajko Petrović veruje da se može očekivati dalja eskalacija protesta.
„Jasno je da određene desničarske političke partije, poput Voksa i nekih ekstremnijih desničarskih pokreta, planiraju da se okupe u Barseloni do kraja nedelje, pa ostaje da se vidi kako će se situacija u tom smislu dalje razvijati. Ono što je sigurno je da presude katalonskim vođama i aktuelni protesti mogu dodatno ujediniti špansku desnicu i dati joj vetar u leđa na predstojećim izborima. Ipak, treba imati na umu da je opozicija u Španiji generalno prilično podeljena, kao i društvo po ovom pitanju“, objašnjava Petrović.
Prema rečima našeg sagovornika, španska država pred sobom ima dve opcije za rešavanje aktuelne situacije. Prva je da reaktivira Član 155 Ustava i vrati u funkciju poštovanje ustavnog poretka, s obzirom na to da se predsednik Katalonije Kim Tora nije ogradio od ovih protesta, već ih je i javno podržao i tako izrazio jednu vrstu građanske neposlušnosti.
„Primena Člana 155 jeste nešto što se već desilo 2017. godine i videli smo kako to u praksi izgleda. Dakle, autonomnoj pokrajini se privremeno oduzimaju ovlašćenja, raspisuju se ponovni regionalni izbori i, naravno, dolazi do smene čelnih ljudi koji predvode katalonski region. Naime, taj član se i primenjuje zbog toga što je potrebno ponovo uspostavljiti legitiman, legalan i demokratski pravni poredak na tom delu teritorije Španije, za šta ta regionalna Vlada očigledno nije bila sposobna“, kategoričan je Petrović.
Druga opcija je, nastavlja sagovornik Sputnjika, da se primeni Zakon o nacionalnoj sigurnosti, koji je nedavno usvojila Vlada premijera Pedra Sančeza.
„Ovaj zakon podrazumeva mnogo toga sličnog onome što predviđa Član 155 španskog Ustava, ali je na neki način Vlada time htela da, ukoliko bi ga eventualno aktivirala, prikrije taj pežorativni, negativni karakter koji je ovaj član Ustava dobio u prethodne dve godine“, ukazuje Petrović.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com