Predsednik bavarske vlade Horst Zehofer razgovaraće danas sa šefom srpske vlade Aleksandrom Vučićem, saopštila je pokrajinska vlada u Minhenu, a iz vlade u Beogradu najavljeni su i privredni razgovori i učešće srpske privredne delegacije na Biznis forumu.
Ko je, zapravo, šef bavarske vlade i konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), „sestrinske“ partije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, koji će danas biti domaćin srpskom premijeru?
Zehofer, političar rođen 1949. godine u Ingolštatu, vinuo se od početka sedamdesetih godina, kada je stupio u partiju, do danas – uz mnoge uspone i padove – do lidera Bavaraca i moćnog partnera Merkelove.
Njen ponovni nastup na sledećim saveznim izborima on ozbiljno zagovara i podržava i prognozira da će demohrišćani sa njom osvojiti apsolutnu većinu.
Za Zehofera se kaže da je poštovan i u Berlinu, a ne samo u Minhenu, gde je šef vlade već sedam godina, kao i da bi bez njega u Bavarskoj sve izgledalo nezamislivo.
Kako tvrde mediji, on ima šarm, šansu i harizmu, ali je, istovremeno, i pomalo neuhvatljiv i nepredvidiv političar, koji je imao uspeha u eri bivšeg kancelara Helmuta Kola, zatim kao opozicionar za vreme Gerharda Šredera i danas, kao uspešan partner Merkelove.
Zehofer, smatraju Nemci, ima snagu, iskustvo i talenat za politiku.
Ovaj Bavarac uspeo je da njegova CSU sama vlada tom ekonomski moćnom i po površini najvećom nemačkom pokrajinom, koja se prostire na više od 70.000 kvadratnih kilometara i u kojoj je stopa nezaposlenosti svega 3,4 odsto.
Zehofer se jasno pozicionirao i protiv ustavnih izmena, s ciljem da se određena prava u oblasti suvereniteta prebace na Brisel, i zaradio opasne kritike opozicione partije Zeleni da je sebe „postavio na opasan i populistički način protiv Evrope“.
Sam Zehofer je, govoreći o svojoj političkoj budućnosti, ovih dana rekao da želi da vlada Bavarskom do 2018. godine, kada se održavaju novi pokrajinski izbori i da planira u novembru ponovo da se kandiduje za šefa CSU na dve godine.
Kako će biti od 2017. godine, kada se radi o šefu CSU, Zehofer je ostavio otvorenim, a mediji špekulišu o mogućim promenama.
U poslednje vreme često se oglašava u javnosti, sa inicijativama koje se tiču problema azilanata.
On se, recimo, zalaže da se, najkasnije do septembra, više balkanskih zemalja proglasi zemljama sigurnog porekla, kako bi se onda brže mogli vraćati odbijeni podnosioci zahteva za azil.
Srbija je, inače, već prošle godine proglašena takvom zemljom.
Zehofer traži da se pravi razlika između ljudi kojima je stvarno potrebna zaštita, kao, na primer, onih iz Sirije, te onih koji u Bavarskoj nemaju nikakvu perspektivu ostanka, pošto su došli iz zemalja u kojima nema osnova za bežanje, kao, na primer, iz balkanskih država.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com