Severna Koreja ne odustaje od želje da postane nuklearna sila, američki predsednik Donald Tramp sve zapaljivije govori o „zatvorenom kraljevstvu“, a nakon što je zapretio „vatrom i besom“ Pjongjang mu je odgovorio testiranjem hidrogenske bombe, piše danas portal „Politiko“.
Iako je Tramp je govorio da neće spominjati nikakve crvene linije, odnosno one poteze Pjongjanga koji će morati da budu kažnjeni, iz američke predsedničke administracije tvrde da je neprihvatljivo da Severna Koreja dostigne tu sposobnost da interkontinentalnim raketama pogodi SAD.
„Trampova administracija smatra da ako Severna Koreja bude dostigla taj nivo da može da gađa SAD nuklearnim oružjem, da to menja sve. Ali to nije tako, to ništa ne menja i nikad nije. Previše se priča o nuklearnim projektilima, koji su samo jedan od načina da se dostavi oružje“, rekao je penzionisani admiral Denis Bler.
Severnokorejci će uskoro preći tu „crvenu liniju“, ako do sad već nisu, dodao je Bler, preneo je „Blic“.
„I šta SAD mogu da učine u tom slučaju? Oni kažu da je to neprihvatljivo. Ne možete reći da je nešto neprihvatljivo, osim ako ne možete da učinite nešto povodom toga. Ako postavite crvenu liniju, morate da budete spremni da sprovedete u delo svoju pretnju po prihvatljivoj ceni, ako se vaš neprijatelj preračuna i pređe je“, rekao je admiral koji je bio zadužen za američke ratne planove protiv Severne Koreje.
Dakle, sada kad i Tramp ima crvenu liniju, da li to znači da je strah od rata sada opravdan? Da li je on spreman da učini ono što prethodna tri predsednika nisu?
Kristofer Hil, poslednji američki diplomata koji je licem u lice razgovarao sa Severnokorejcima u vreme Bušovog mandata, strahuje da jeste.
On i Bler se ne slažu po pitanju ponašanja Kim Džong Una.
„Ne mislim da trenutno postoji veoma veliki rizik nuklearnog rata. Sveukupna konzistentnost severnokorejske politike traje oko 50 godina i Kim je nastavlja. On provocira, sprovodi kontroverzne akcije koje su ipak ispod nivoa izazivanja velikog sukoba sa SAD i Južnom Korejom. Međutim, njegov šablon da operiše ispod nivoa izazivanja velikog rata, ali značajno alarmira i privlači pažnju drugih vlada, izgleda kao da je napredovao i postao možda snažniji od prethodnika, ali ja ne vidim značajnu promenu u severnokorejskoj igri“, rekao je Bler.
Međutim, Hil smatra da je Kim Džong Un mnogo manje podložan spoljašnjem pritisku, pre svega Kine, za koju Tramp tvrdi da ima ključ za rešavanje problema sa Severnom Korejom, nego što je to bio njegov otac.
„Kim Džong Una ne zanima šta misle Kinezi ili šta mi mislimo. On nije spreman da ponovo počne pregovore o denuklearizaciji“, rekao je Hil.
Ipak, obojica iskusnih političara se slažu oko jedne stvari, a to je da najveća opasnost preti od strane nepredvidivog Trampa.
„Ranije smo imali snažan, ali tih odgovor na ludu retoriku Pjongjanga i modele uzdržanih pažljivih saopštenja, ali to nije Trampov stil“, rekao je Bler.
Hil je primetio da poslednja Trampova Tviter tirada u kojoj je Kim Džong Una nazvao „raketašem“ pokazuje da njegova diplomatija ima krajnje nediplomatski pristup.
„Mi trenutno komuniciramo sa njima povremenim tvitovima usred noći ili ponekim telefonskim pozivom, nismo imali pravu raspravu. Znate, Nikson je išao u Šangaj i izvukao zeca iz šešira. Henri Kisindžer je proveo dane gurajući tog zeca u šešir“, rekao je Hil.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com