Nepredvidivoj trci za mesto novog predsednika Francuske sve više kandidata želi da se pridruži, pri čemu mnogi imaju sasvim neznatne izglede za pobedu, ali bi mogli da sakupe dovoljno glasova da bi mogli da utiču na konačan ishod.
Počev od subote, potencijalni kandidati imaju rok do 17. marta da sakupe potpise 500 gradonačelnika, među više od 35.000 širom Francuske, kako bi se kvalifikovali za izbore u dva kruga koji će biti održani 23. aprila i 7. maja, prenosi danas AP.
Dva meseca uoči glasanja, u trenutku kada mnogi glasači imaju na umu Evropu koja još grca pod migrantskim talasom i strahove od islamskog ekstremizma, ankete pokazuju da snažnu podršku uživa platforma konzervativnog bivšeg premijera Fransoa Fijona koji obećava oštre bezbednosne mere.
U korak s Fijonom, kad je reč o naklonosti glasača, „trči“ liderka krajnje desničarske stranke Nacionalni front Marin Le Pen, ali se oboje suočavaju sa – istragama.
Naime, Fijon se našao u središtu skandala zbog istrage o medijskim navodima da su njegova supruga i deca bili plaćani iz državne kase za nepostojeće poslove, dok je i Le Penova na udaru finansijske istrage, ali mnogobrojnih kritika da su njeni stavovi o svetu rasistički i opasni.
Za to vreme, socijalistički predsednik Fransoa Oland je toliko nepopularan da se nije ni kandidovao za još jedan mandat, pa levica ulazi u trku pod nepovoljnim okolnostima, a pri tom je i podeljena jer dva glavna kandidata iz njenih redova nemaju nameru da se udruže pod zajedničkom zastavom kako bi uvećali izglede za pobedu jednog od njih.
Benoa Amon je osvojio socijalističku nominaciju na osnovu obećanja da će svakom građaninu biti isplaćivan univerzalni prihod i da će poboljšati odnose s muslimanskim stanovništvom u zemlji, ali je za njega najveći izazov krajnje levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon, koji namerava da skrati 35-časovnu radnu nedelju, napusti NATO i blokira sporazume o slobodnoj trgovini.
Istovremeno, nezavisni centristički kandidat za predsednika Emanuel Makron, koji zagovara otvaranje tehnoloških kompanija i evropsko jedinstvo, najveće je iznenađenje dosadašnje trke.
Viđenom kao autsajder i „nova faca“, ovom 39-godišnjem bivšem investicionom bankaru i ministru ekonomije skočio je rejting kada su na videlo izneti Fijonovi finansijski problemi, ali Makron još nije objavio svoj program, a ankete nagoveštavaju da čak ni njegove pristalice nisu u potpunosti ubeđene da je on pravi izbor za predsednika.
Još jedan centrista, trostruki predsednički kandidat Fransoa Beru, više nema zamajac kakav je nekad imao, ali bi mogao da „uzdrma“ ovogodišnju predsedničku trku, a za danas je najavio da će se kandidovati čime bi mogao da oduzme glasove Makronu ili Fijonu u prvom krugu i smanji im šanse da uđu u drugi.
Autsajdera među kandidatima ima poprilično, a među njima su trockista Natali Arto i Filip Putu iz Nove antikapitalističe partije, kandidat Zelene stranke Janik Žado koji želi da okonča oslanjanje Francuske na nuklearnu energiju i suverenistički kandidat Nikola Dipon-Enjan koji se protivi EU i evru.
Tu je i Rama Jad, bivši ministar i senegalski imigrant, kao i nekadašnja ministarka odbrane Mišel Alijo-Mari, sa željom da otelotvore viziju ratnog heroja Šarla de Gola.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com