Putin odaje poštu poginulima u terorističkom napadu u Sankt Peterburgu (Foto: Sputnjik/Mihael Klimentjev)
Činjenica da se bombaš samoubica razneo u sanktpeterburškom metrou istog dana kada je u tom gradu boravio ruski predsednik Vladimir Putin, koji nije toliko često u severnoj prestonici, juče je već zavredila posebnu pažnju.
Paralelno sa otkrivanjem identiteta počinioca, za koga je potvrđeno da je 22-godišnji Akbadžon Džalilov, koji ima kirgiško poreklo, teroristički napad u kome je poginulo 14, a ranjena 51 osoba, otvorio je mnogo drugih pitanja između Rusije i zapadnih medija i njihovih vlada: od spekulacija da napad osveta za Siriju do toga da zapadnoevropske prestonice nisu osvetlile svoje znamenite građevine bojama ruske zastave, kako je to činjeno u slučaju terorističkih napada u Briselu, Parizu ili Londonu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je u ponedeljak odbacio blisku vezu između eksplozije i navodnog prolaska ruskog predsednika u blizini te metro stanice – nazvavši to glupošću, juče je rekao da specijalne službe svakako analiziraju činjenicu da je napad izvršen u vreme posete predsednika tom gradu. On nije želeo ovoj temi da da poseban značaj, pa je rekao da je ova podudarnost „vredna pomena”, da navodi na razmišljanje i privlači pažnju.
Odgovarajući na pitanje da li u Kremlju smatraju da je eksplozija u peterburškom metrou izazov za predsednika koji se tog dana nalazio u severnoj prestonici, Peskov je rekao da je „svaki teroristički napad koji se dogodi u zemlji izazov za svakog Rusa, uključujući i našeg predsednika”.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je ciničnim i podlim pokušaje da se eksplozija u Sankt Peterburgu predstavi kao osveta Rusiji za politiku u Siriji. Rojters je juče izvestio da je Rusija pod uzbunom zbog osvete, a sve zbog svoje vojne intervencije u Siriji, gde podržavaju trupe lojalne predsedniku Bašaru el Asadu.
„Ako se utvrdi da je bombaš iz metroa povezan sa radikalnim islamistima, to bi moglo da izazove bes među nekim Rusima zbog odluke Moskve da interveniše u Siriji, i to godinu dana pred izbore na kojima predsednik Vladimir Putin očekuje pobedu”, napisao je izveštač Rojtersa. Ova agencija nije jedina koja je spekulisala o uzrocima terorističkog napada.
„Što se tiče navoda nekih medija da je teroristički napad osveta Rusiji za našu politiku u Siriji, mogu da kažem da je to cinično i podlo. Žalosno je što to nije samo izmišljotina medija već slično mišljenje dele i neki međunarodni poslenici, uključujući predstavnike Pentagona iz Obamine administracije”, rekao je ruski ministar nakon razgovora sa šefom diplomatije Kirgistana Erlanom Abdildajevim. Lavrov je rekao da to smatra nedostojnim političara i da očekuje da neće biti dvojnih standarda u sadašnjoj situaciji kada terorizam preti svim zemljama, bez izuzetka. „Nadam se da će političari pokazati odgovornost”, rekao je Lavrov, dodavši da očekuje da će maksimalnu odgovornost za praćenje događaja iskazati i mediji.
Lavrov je podsetio i na izjavu portparola Stejt departmenta iz Obamine administracije prošle jeseni koji je upozorio da bi angažovanje Rusije u ratu u Siriji moglo dovesti do napada u Rusiji, što je naišlo na oštre osude u Moskvi. Šef ruske spoljne politike zaključio je da je neophodno udruženo delovanje protiv globalnog terorizma i da poslednja tragedija još jednom pokazuje važnost pojačavanja napora u borbi protiv „ovog zla”.
Pojedini zapadni mediji su otišli i dalje od ovakvog zaključivanja, pa su naveli da je moguće da je i sam Putin naredio izvođenje ovog terorističkog akta kako bi skrenuo pažnju sa protesta opozicije koji se poslednja dva vikenda održavaju u Moskvi i većim gradovima.
„Skaj njuz” je izvestio da Putin ovaj napad može iskoristiti kao izgovor za obuzdavanje antivladinih protesta, dajući policiji šira ovlašćenja. Džon Podhorec iz „Njujork posta” je na „Tviteru” konstatovao da je interesantno kako je eksplozija usledila odmah posle demonstracija i da će Putinu dati pokriće za široko kažnjavanje. Kako je preneo Sputnjik, dopisnica Bi-Bi-Sija iz Moskve Sara Rejnsford se pridružila spekulacijama i govoreći direktno u etar sugerisala da je napad bio događaj koji je usmerio pažnju sa demonstracija i antiputinovskih osećanja.
Zanimljivo je da je teroristički napad u Sankt Peterburgu podstakao lokalne vlasti velikih metropola širom sveta da povećaju mere bezbednosti. Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio najavio je da će gradske vlasti izdvojiti više novca za antiterorističke napore. Policija je saopštila da trenutno „nema konkretne pretnje gradu Njujorku”, ali da je rasporedila svoje resurse na svaki ruski objekat koji bi mogao da bude meta napada u tom gradu. Policijski komesar Džejms O’Nil rekao je da poslednji napadi pokazuju da nije pitanje da li će se teroristički čin dogoditi „nego kada”.
Istovremeno, francuski ministar unutrašnjih poslova Matijas Fekl rasporedio je dodatne snage zadužene za obezbeđivanje javnog prevoza u Parizu, preneo je Tas. Bezbednosne mere stavljene su na najviši nivo i u podzemnoj železnici u Nju Delhiju.
Autor: Vesna Mitrinović, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com