Na tenzije između Saudijske Arabije i Irana, koje su počele sa pogubljenjem šiitskog sveštenika u saudijskoj kraljevini, a eskalirale sa napadima na saudijske diplomatske misije u Islamskoj Republici, zemlje širom sveta odgovaraju pozivajući na mir ili, pak, svrstavajući se na neku od strana.
Neke zemlje su krenule stopama Rijada pa su odmah presekle ili „ohladile“ odnose sa Iranom, dok su druge uputile reči upozorenja radi smirivanja situacije, prenosi AP.
Među zemaljama koje podržavaju Saudijsku Arabiju našao se Bahrein, mala ostrvska kraljevina sa većinskim šiitskim stanovništvom, koja se dugo oslanjala na Rijad za podršku njenim sunitskim vladarima, a prva je presekla veze sa Iranom i obustavila letove.
Na presek diplomatskih veza sa Teheranom odlučio se i Sudan, koji je iranskim diplomatama dao rok od dve nedelje da napuste zemlju, dok su i Ujedinjeni Arapski Emirati zapretili da će smanjiti broj diplomata u Iranu, opozvati svog ambasadora i fokusirati se samo na poslovne odnose.
Svog ambasadora iz Teherana opoziva i Kuvajt, ali je za sada neizvesno koliko će se to odraziti na kuvajtsko-iranske diplomatske odnose, navodi američka agencija, podsećajući da u Kuvajtu šiiti i suniti žive u miru.
Bliski saveznik Saudijske Arabije u regionu, Jordan je takođe osudio napad na njenu ambasadu u Iranu, a isto je učinio i Egipat koji je blizak saveznik Rijada otkako je egipatska vojska zbacila islamističkog predsednika 2013, a Rijad je od tada Kairu poslao milijarde dolara pomoći.
I Arapska liga je osudila napade na saudijske diplomatske misije u Iranu i pdosetila Teheran na značaj „nemešanja u unutrašnja pitanja jedne arapske zemlje“.
S druge strane, podršku Iranu u novonastalom sporu sa Saudijskom Arabijom pruža jedna od glavnih frakcija u regionu koja uživa podršku Teherana – libanski pokret Hezbolah, koji je 1982. i osnovan uz pomoć iranske Revolucionarne garde nakon što je Izrael napao Liban.
Uz Teheran je stao i sirijski predsednik Bašar el-Asad, navodi AP i podseća da je Iran jedan od najvećih podržavalaca Sirije još od 1980-ih te da je na strani Asadove vlade u građanskom ratu, dok je Rijad jedan od najvećih podržavalaca onih koji pokušavaju da Asada svrgnu.
Pogubljenje šiitskog sveštenika izazvalo je bes među većinskim šiitima i u Iraku, koji su izašli na ulice Bagdada i južnih gradova pozivajući na prekid veza sa Rijadom, koji je iračka vlada na čelu sa šiitima upozorila da će takva pogubljenja „dovesti do uništenja“.
U ulozi posrednika između zemalja koje podržavaju Iran i onih koje su stalne na stranu Saudijske Arabije pojavljuje se Oman, sultanat koji ima istorijske veze sa Teheranom i služio je kao baza za tajne pregovore između iranskih i američkih zvaničnika koji su doveli do međunarodnog sporazuma o spornom nuklearnom programu Irana.
Što se tiče ostalih regionalnih aktera, tu je Izrael koji smatra Iran svojom najvećom regionalnom pretnjom zbog njegovog nuklearnog programa, arsenala dugometnih raketa, podrške antiizraelskim militantnim gruapam i ponovljenim pretnjama uništenjem te zemlje.
Posle pogubljenja šiitskog sveštenika, Palestinska uprava je izdala saopštenje u kojem poručuje da je uz Saudijce u njihovoj prvoj borbi protiv „terorizma“, a američka agencija navodi da su Saudijci najveći donatori Palestinaca u arapskom svetu.
Za to vreme, na oprez i smirivanje situacije pozivaju Ujedinjene nacije, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Turska, Nemačka i Rusija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com