Donoseći odluku o raspuštanju vlade grčki premijer Cipras se nadao da će mu novi izbori omogućiti da ublaži neslaganje u njegovoj stranci i formira jedinstveniju vladu sa jasnim mandatom birača, ali ta oduka nosi i rizike, ocenjuju analitičari.
Grčki politički pejzaž je rascepkaniji nego ikad pa se procenjuje da on, bez obzira na popularnost, neće moći samostalno da formira vladu dok izbori s druge strane podrazumevaju i usporavanje reformi što potencijalno može da ugrozi program pomoći EU.
Cirpas je i dalje najpopularniji političar u Grčkoj, međutim većina istraživanja pokazuje da Siriza neće osvojiti dovoljno mesta u parlamentu da samostalno formira vladu.
Što je još značajnije, ankete su dosada tretirale Sirizu kao jednu stranku, ali „pobunjenici“ su sada formirali svoju stranku koja će verovatno odvući deo glasova, ukazuje američko-obaveštajna agencija Stratfor.
Ipak, Cipras nije imao mnogo izbora s obzirom na unutrašnja trvenja u Sirizi, ocenjuje Stratfor, navodeći da je uprkos nizu sporazuma sa kreditorima koji su postignuti poslednjih meseci, i možda baš zbog njih, politička situacija u Atini je postala neodrživa.
Siriza je, poseća Strafor, koalicija levičarskih grupa koja nikad nije rešila unuturašnja trvenja, u čijem središtu je članstvo Grčke u evrozoni.
Pregovori sa kreditorima i činjenica da je Cipras na kraju prihvatio mere štednje u zamenu za pomoć su samo pojačali neslaganja između onih koji su za ostanak u evrozoni i onih koji su za povratak na drahmu.
U prilog tome ide i današnja vest da su poslanici frakcije Leva platforma unutar Sirize odlučili da postanu nezavisni i formiraju novu samostalnu poslaničku grupu Narodno jedinstvo čiji će šef biti lider Platforme i bivši ministar energetike Panajotis Lafazanis.
Cipras je, prema Stratforu, imao dve mogućnosti – da održi izbore što je pre moguće pre nego što bolne mere štednje počnu da nagrizaju njegovu popularnost ili da sačeka do oktobra, kada će kreditori izvršiti reviziju grčkog programa i možda ponuditi još neki oblik olakšica za otplatu dugova.
On se odlučio za prvu mogućnost verovatno računajući na to da je opozicija još slaba i podeljena i da pobunjenici unutar Sirize neće imati vremena da formiraju novu političku stranku i izađu sa koherentnim izbornim programom.
Američka agencija predviđa da će i opozicija, koja je za program pomoći i ostanak u zoni evra, u međuvremenu nastojati da formira jedinstveni blok.
Konzervativna, Nova demokratije, Pahnelenski socijalistički pokret levog centra i partija centra To Potami su tokom referenduma zajednički vodile kampanju za ostanak u zoni evra, premda ni njima neće biti lako da formiraju pravi predizborni savez.
Cipras će, ocenjuje Stratfor, takođe verovatno nastojati da privuče neke od svojih rivala, i da čak podstakne neslaganje među njima, i ostavi odškrinuta vrata za potencijalni savez posle izbora.
Pored toga, odluka Ciprasa će još jednom staviti grčke kreditore u nezgodnu situaciju.
Program pomoći za Grčku je kontroverzno pitanje u zemljama kao što su Nemačka, Holandija i Finska. Te vlade su investirale značajan politički kapital u podršku novoj pomoći Atini.
Ne čudi zato što su upravo evropski zvaničnici požurili da kažu da je Ciprasova odluka ispravna i da neće ugoziti pomoć.
Finska se nada da ostavka premijera Grčke Aleksisa Ciprasa neće uticati na novi program međunarodne finansijske pomoći Grčkoj, rekao je danas finski ministar inansija, Aleksandar Stub, za dnevnik Helsingin Sanomat.
Prevremeni parlamentarni izbori koje planira premijer Aleksis Cipras, mogli bi da dovedu do veće podrške trećem paketu pomoći evrozone u Grčkoj, izjavio je uoči objavljivanja odluke o prevremenim izvorima šef kabineta predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera.
„Prevremeni izbori u Grčkoj mogu da budu način za dobijanje šire podrške programu pomoći koji je upravo potpisao premijer Cipras u ime Grčke“, napisao Martin Selmaj na svom Tviter nalogu, preneo je Rojters.
I predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblum rekao je večeras da se nada da ostavka premijera Grčke i novi izbori neće odložiti ili izbaciti iz koloseka paket pomoći koji je Atina dogovorila sa svojim kreditorima.
„Ključno je da Grčka održi svoje obaveze prema evrozoni“, istakao je Dijselblum.
Najveći rizik je vezan za to što bi Atina mogla da posle izbora uđe u još jednu runku složenih, postizbornih pregovora o formiranju koalicione vlade koji bi ugrozili program pomoći, ocenjuje Stratfor.
Ironija je što bi Ciprasova odluka da ide na prevremene izbore kako bi prekinuo sadašnji zastoj mogla dovesti do dalje neizvesnosti i nestabilnosti, zaključuje ta agencija.
U međuvremenu, grčki predsednik Prokopis Pavlopulos poverio je danas, kako procedura nalaze, mandat za formiranje nove vlade lideri konzervativne glavne opozicione Nove demokratije Vangelisu Meimarakisu.
Prema Ustavu Grčke, ako vlada podnese ostavku manje od godinu dana od izbora, predsednik mora da preda eksploratorni mandat liderima opozicije da pokušaju da formiraju vladu, počev od najveće partije.
Meimarakis je rekao da bi pokušao da okupi vladu sa strankama u aktuelnom parlamentu da bi se izbegle negativne posledice prevremenih izbora od kojih „nema koristi“ i kako bi izbegao „sve negativne efekte koje bi ti izbori mogli da stvore za duže vreme“.
Britanska agencija Rojters ocenila je da s obzirom na odnos snaga u sadašnjem parlamentu, ND sa 76 poslanika ima male šanse da održi koaliciju na okupu pa je najverovatniji ishod izbora.
I američki Asošijeted pres navodi da opozicija ima male šanse da se ujedini i formira vladu na brzinu, što znači da bi „posle više od pet godina od pogoršanja finansijske krize, Grčka išla ka petim izborima za šest godina“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com