Prema prognozama, u odnosu na trenutno stanje nivoa penzija, svaki treći zaposleni u Nemačkoj mogao bi da prima bruto penziju manju od 1.300 evra mesečno i to posle 45 godina rada sa punim radnim vremenom. To proizilazi iz odgovora Saveznog ministarstva rada, dobijenog na zahtev levice u Bundestagu, prenose novinska izdanja medijske grupe Funke.
Prema tim informacijama, u odnosu na stanje zaključno sa 30. decembrom 2020. u Nemačkoj je oko 21,45 miliona građana u stalnom radnom odnosu – dakle uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje. Od toga bi oko sedam miliona njih moglo bi da ima penziju manju od 1.300 evra bruto – odnosno neto penziju od oko 1.160 evra.
3.200 evra plate za 1.500 evra penzije
Prema sadašnjem nivou penzija, stalno zaposleni moraju da zarađuju najmanje 2.800 evra mesečno da bi dobili zakonsku penziju u iznosu od 1.300 evra bruto.
Ko želi da da ima penziju od 1.500 evra, mora mesečno da zarađuje najmanje 3.200 evra bruto. Za penziju od 2.500 evra bruto trenutno je potrebna mesečna bruto plata od 5.350 evra.
– To podriva poverenje u obavezno penziono osiguranje, jer je nakon punog radnog veka penzija samo nekoliko stotina evra više iznad nivoa Harc IV (socijalne pomoći) – rekao je u izjavi za medijsku grupu Funke šef poslaničke grupe Levice u Bundestagu Ditmar Barč.
Brojke Savezne vlade, istakao je on, pokazale su da „mnogi zaposleni ne samo da malo zarađuju, već i primaju preniske penzije za ono što su tokom radnog veka privredili“.
Barč zahteva da se nivo penzija poveća na više od 50 posto. Prema izvještaju o penzionom osiguranju, u 2021. godini je on iznosio 49,4 posto od prosečne plate.
Savezna vlada: Ograničena vrednost informacija
U svom odgovoru na pitanje, Savezno ministarstvo rada je istaklo da analiza brojki ne dozvoljava direktne zaključke o visini zarade tokom kompletnog radnog veka. U budućnosti bi moglo da dođe do povećanja plata koje se još ne mogu uzeti u obzir za trenutne analize.
Vlada je takođe naglasila da se iz stečenih prava na penziju ne mogu izvlačiti zaključci o životnom standardu u starosti, jer bi se morala uzeti u obzir i dodatna primanja u starosti koja ne spadaju u prihode obuhvaćene zakonskim penzionim osiguranjem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com