BEČ – Ovogodišnja komemoracija, kojoj je prisustvovala i delegacija Srbije, povodom godišnjice oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen bila je u znaku, ne samo sećanja na žrtve tog strastišta, nego i rata u Ukrajini.
Predsednik Mauthauzen komiteta Austrija Vili Mernji uputio je apel da se rat u Ukrajini završi.
„Ako po svaku cenu mora biti pobednika, onda neka to ne budu nacije, velike vođe, već vrednosti kao što su mir, sloboda i solidarnost“, naglasio je on.
Zvanični moto komemoracije bio je „Politički otpor“, u znak sećanja na ljude koji su tokom Trećeg rajha pružali otpor, i zbog toga bili sistematski ubijani.
Mernji je istakao da je i danas važno pružiti otpor. „Vidimo kao našu obavezu da kažemo jasno ne ratu“, podvukao je on.
Predsednik Međunarodnog komiteta Mauthauzen Gi Dokendorf podsetio je na brojne ruske i ukrajinske ratne zarobljenike, koji su se u Mauthauzenu tretirali kao „ista kategorija“ zatvorenika.
„Oni su kao građani Sovjetskog saveza dali doprinos zajedničkoj borbi protiv nacističkih agresora“, ukauzao je on.
Na komemoraciju tradicionalno dolaze delegacije iz svih delova sveta, pošto su logoraši bili poreklom iz više od 70 nacija.
Ambasadore Rusije i Belorusije su, zbog rata u Ukrajini, organizatori zamolili da ne prisustvuju ovogodišnjem sećanju, ali su predstavnici porodica žrtava i humanitarnih organizacija iz te dve zemlje bile dobrodošle.
Ispred spomenika ukrajinskim žrtvama bile su postavljene fotografije koje pokazuju strahote trenutnog oružanog sukoba u Ukrajini, ali i one iz Drugog svetskog rata, sa ciljem da „ukažu na sličnost“.
Samo jedan preživeli logoraš ove godine prisustvovao je komemoraciji, 90-ogodišnji Danijel Hanoh, poreklom iz Litvanije, koji danas živi u Izraelu.
On je bio zatočen u jednom od sporednih logora Mauthauzen, u logoru Gunskirhen.
Kada je oslobođen logor, on je imao 12 godina i dana danas prenosi sve užase koje je kao dete video i preživeo u jednom od najvećih nacističkih logora.
Na zvaničnoj svečanosti, na kojoj po ustaljenoj tardiciji, predstavnici zemalja i organizacija polažu cveće pred sarkofag u centru memorijalnog centra, ruska delegacija je predstavljena kao „Koordinacioni savez organizacija ruske dijaspore u Austriji“.
Na drugoj strani ukrajinska delegacija pozdravljena je dugim i glasnim aplauzom.
Delegacija Srbije, koju su, između ostalih činili ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić i sekretar u Minstarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, položila je venac kod spomenika srpskim i jugoslovenskim žrtvama zloglasnog nacističkog logora iz Drugog svetskog rata.
Mauthauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, a nastavio i u Drugom. Uspostavljen je 22. septembra 1914, a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. godine.
Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine.
Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mauthauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada.
Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139.317, izdat 3. maja 1945. godine.
Američke trupe su 5.maja 1945. oslobodile koncentracioni logor Mauthauzen i taj dan se svake godine održava komemoracija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com