Američki predsednik Donald Tramp ne objavljuje više pohvalne tvitove o svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu jer je njegova administracija na oprezu zbog istraga o navodnom ruskom mešanju u američke predsedničke izbore prošle godine. Manje od pet nedelja nakon što je Tramp preuzeo dužnost, izgledi za otopljenje u odnosima između Vašingtona i Moskve čine se sve slabijima, izjavili su američki čelnici Bele kuće.
Trampovi savetnici za spoljnu politiku zauzeli su strožije stavove prema Rusiji, a hladan stav u Trampovom pristupu usledio je nakon što je prošli mesec ostavku podneo njegov prvi savetnik za nacionalnu sigurnost Majkl Flin, otvoreni pobornik boljih odnosa sa Moskvom. Zamenio ga je general-pukovnik H. R. MekMaster, kao i ministar obrane Džim Matis, penzionisani general marinaca.
Drugi znak promene je to što je Trampova administracija ponudila dužnost glavne savetnice za Rusiju u Veću za nacionalnu sigurnost Fioni Hil, koja je istaknuti Putinov kritičar. Nije poznato da li je ona to i prihvatila.
Sve jači pritisak dolazi i od republikanaca u Kongresu, koji su bili jako sumnjičavi prema njegovim popustljivim izjavama o Putinu tokom predizborne kampanje, kao i od evropskih saveznika koji su zabrinuti da bi Tramp mogao prerano da ublaži sankcije Rusiji.
Nove prepreke približavanju sa Rusijom, po analitičarima, su sve jači dokazi da su američki državni tužilac Džef Sesions, predsednikov zet Džerad Kušner i drugi članovi Trampovog tima komunicirali sa ruskim državnicima tokom i nakon predizborne kampanje. Sve šira istraga, koja je sada fokusirana na Sesionsa i njegove kontakte sa ruskim poslanikom u Vašingtonu, podstakla je pozive da se detaljno istraže sumnje da je Moskva pokušala da utiče na rezultat američkih predsedničkih izbora.
„U američkom političkom establišmentu u ovom trenutku vlada tolika panika zbog Rusije da će Trampu ostati malo prostora za delovanje“, rekao je Metju Rojanski, stručnjak za Rusiju iz Vilsonovog centra u Vašingtonu.
I dok Tramp tek treba da predstavi svoju politiku prema Rusiji, većina znakova upućuje na to da neće biti naglih promena u američko-ruskim odnosima, koji su potonuli na najniže nivoe od Hladnog rata u vreme njegovog prethodnika Baraka Obame, uglavnom zbog razlika u stajalištima oko Sirije i Ukrajine.
Matis je tokom posete Evropi prošli mesec pokušao da umiri evropske saveznike, poručivši im da neće biti vojne saradnje između SAD-a i Rusije u bliskoj budućnosti.
Trampova naklonjenost boljim odnosima sa Rusijom i njegov naglasak, posebno tokom kampanje, na borbi protiv terorizma izazvali su zabrinutost među sadašnjim i bivšim američkim čelnicima da bi on mogao da popusti kada je reč o američkim interesima u drugim područjima u zamenu za vojnu i obaveštajnu saradnju u borbi protiv Islamske države.
Trampove izjave o Rusiji sada su se promenile u odnosu na predizbornu kampanju, kada je na Tviteru isticao kako se divi Putinu kao snažnom lideru, dok mu je Putin delio komplimente. Na konferenciji sredinom februara Tramp je rekao: „Želio bih da se složim sa Rusijom“, ali i dodao: „Moguće je da se neću slagati sa Putinom.“
Dvojica visokih evropskih čelnika kazali su novinarima u Vašingtonu da su primetili promenu Trampove administracije prema Rusiji, ističući kako im se čini da ne postoji spremnost za „veliku trgovinu“ u kojoj bi sankcije zbog Ukrajine bile ublažene u zamenu za ruske poteze u nekim drugim pitanjima.
Što se Rusije tiče, Kremlj je u sredu poručio da strpljivo čeka Trampove poteze kako bi shvatio šta donosi budućnost na području njihovih odnosa, prenosi Jutarnji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com