Malo je razlike između komičnog neostvarenog pesnika Radovana Karadžića, koji je pre rata bio predmet podsmeha u Sarajevu, i Donalda Trampa i Stiva Benona
Za čitaoce Krisa Hedžisa dolazak Donalda Trampa na vlast i nije bio tako nezamisliv. Dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo i autor 11 knjiga, među kojima su i bestseleri „Njujork tajmsa”, u svojim je delima primetio da spektakl zamenjuje razum, opasna religiozna desnica jača, a liberalna elita se stavlja u službu krupnog kapitala, pronalazeći opravdanja za sve izraženije ekonomske i socijalne razlike, čime nepobitno odbija glasače.
Kao novinar „Njujork tajmsa”, za koji je radio 15 godina, Hedžis je izveštavao sa brojnih svetskih ratišta uključujući Bosnu i Kosovo, a sada je uticajni hroničar zbivanja u svojoj zemlji koji objašnjava čitaocima šta ih čeka sa predsednikom Trampom.
Kao reporter uglednog njujorškog lista dobio je najprestižnije žurnalističko priznanje, ali danas je daleko od mejnstrim novinarstva.
Veliki je kritičar kapitalizma i sistema u kojem se privilegovana manjina uz pomoć establišmenta u obe glavne partije neprestano bogati na račun ostatka populacije, pre svega na račun radnika i siromašnih građana.
Veruje da se sadašnja ekonomska i društvena kriza može zaustaviti jedino socijalističkim preuređenjem društva i da ne postoji nikakvo kompromisno rešenje.
Iako ima diplomu Harvarda i predaje na Prinstonu (časove drži u zatvoru, polovinu studenata čine akademci sa pomenutog univerziteta, a drugu polovinu zatvorenici), veoma je kritičan prema elitnim univerzitetima sa Istočne obale, takozvanoj Ajvi ligi, za koju tvrdi da obrazuje ljude koji jedino umeju da ukinu zdravstvenu zaštitu bolesnima i preporuče državne dotacije bankama sa Volstrita. Osim što vodi emisiju na ruskoj televiziji RT u Americi, Hedžis ima i redovnu nedeljnu kolumnu na levičarskom informativnom sajtu „Truthdig” u kojoj sam nedavno otkrila da citira Danila Kiša, i to kada rečima našeg pisca objašnjava američkoj publici da je „nacionalista, po definiciji, ignorant”. Nacionalizam, fašizam, populizam, pojmovi su kojima Hedžis pokušava da objasni sadašnji trenutak, a sa tim pitanjem – šta se to zbiva u Americi – i ja sam ga kontaktirala. Tvrdi da su glasanjem za Trampa Amerikanci pokazali „srednji prst” korporativnom establišmentu koji je uništio njihove živote i „ako je Tramp, ili bilo koji drugi bombastični idiot način da se suprotstave sistemu, onda će njega i iskoristiti”:
– Fakultetski obrazovani belci su za račun korporacija izvršili napad na siromašno radništvo. Sada plaćaju cenu za ono što su uradili. Njihova dvoličnost, oličena u političarima poput Bila i Hilari Klinton i Baraka Obame, godinama je uspevala. Elita sa diplomama Ajvi lige govorila je o vrednostima, učtivosti, osuđivala je rasizam i netrpeljivost – što su sve preokupacije srednje klase – dok je zarivala nož u leđa onima sa dna društvene lestvice. Desetine miliona Amerikanaca, posebno belaca iz niže klase, s pravom se ljute zbog onoga što im je urađeno. Ustali su protiv neoliberalne politike i političke korektnosti koje im je nametnula visokoobrazovana elita iz obe glavne stranke. Okrenuli su se Donaldu Trampu jer su demokrate nominovale Hilari Klinton koja otelotvoruje dvoličnost liberalnih elita. Mnogi su skeptični prema Trampu, ali im je bilo dosta zloupotreba establišmenta, kaže Hedžis.
Vi, međutim, predviđate da će predsednik voditi politiku koja će najviše štetiti upravo onima koji su glasali za njega…
Da, izneveriće ih. Nadgledaće kako korporacije sprovode poslednje veliko pljačkanje Amerike. Uradiće to isto onako bezočno kao i kada je muzao očajne ljude koji su, nadajući se čudu, ulazili u njegove kockarnice ili su trošili hiljade dolara na prevaru zvanu Trampov univerzitet. Nije reč o tome da će Tramp i njegova porodica iskoristiti uticaj u vladi da bi povećali svoje bogatstvo, mada će se verovatno i to dogoditi, već o tome da će stotine milijardi državnog novca biti preusmerene mešetarima, bankarima, finansijskim firmama i menadžerima hedž fondova. To je poslednja faza kapitalizma oličena u Donaldu Trampu.
Kakva je to faza?
Kao što je govorio Karl Marks, kapitalizam je izgrađen na temeljima sopstvenog uništenja. Marks je predvideo dan kada će kapitalizam iscrpsti sve svoje potencijale i urušiti se. U toj poslednjoj fazi kapitalizma dešavaju se stvari koje većina nas danas prepoznaje. Nesposoban da se i dalje širi i stvara nekadašnje nivoe profita, kapitalizam će se ustremiti na radničku klasu i siromašne i gurnuti ih, sve u ime štednje, u još veće siromaštvo, pri čemu država više neće moći da služi potrebama građana. Kapital će seliti radna mesta, ne samo radnika već i profesionalaca, u zemlje sa jeftinom radnom snagom. To će osetiti i srednja klasa, i to tako što će biti prezadužena ili će sve manje zarađivati. Onda više neće biti nikog da se zadužuje. Neće biti novih tržišta. To se dogodilo i sa krizom hipotekarnih kredita u SAD. Kada banke više ne mogu da stvore nove dužnike, cela šema propada i sistem biva upropašćen.
Zar to neće izazvati socijalne nemire? Kako Tramp onda misli da vlada?
Da, izazvaće ogromno nezadovoljstvo, ali Tramp će dotad usmeriti bes naroda ka muslimanima, ilegalnim migrantima, Afroamerikancima, intelektualcima… To su uradili i nacionalisti u SFRJ kada se ekonomija urušila. Tramp će iskoristiti različite milicije koje će napadati svakoga ko se zalaže za demokratske vrednosti, pri čemu će za tog nekog govoriti da se ne ponaša kao pravi Amerikanac. Kada bude došlo do erupcije nezadovoljstva, milicije i zvanične snage reda dobiće odrešene ruke da napadaju pa čak i da ubijaju satanizovane neprijatelje države. Tramp će tako uraditi što i svi demagozi: pronaći će žrtveno jagnje. Ono što će se vrlo verovatno dogoditi jeste brisanje napretka koji su u poslednjih 40 godina ostvarili crnci i homoseksualci. Nepoštovanje žena će ponovo biti u modi. Na radnim mestima ponovo ćemo slušati „crnčuga” i „Ješa”. Mržnja koju Amerikanci bez škole osećaju prema visoko obrazovanim ljudima, koji im govore kako treba da se ponašaju, konačno će izbiti na površinu.
Šta za to vreme radi liberalna elita koja se deklariše kao smrtni Trampov neprijatelj?
Elite – u Kongresu, na Volstritu, obrazovane na prestižnim univerzitetima i poslovnim školama – nemaju kapacitet da srede ovaj nered. One uskraćuju zdravstveno osiguranje teškim bolesnicima da bi povećale profite kompanija. Koriste dolare poreskih obveznika da bi prodale oružje krvoločnim diktaturama. Uništile su zemlju i ne mogu da reše naše probleme. Naučeni su da razmišljaju na taj način da država treba da šalje bankama bilione dolara i da je to rešenje za probleme. A kada se sve uruši, kada naš finansijski sistem sa bilionima dolara u bezvrednim aktivima eksplodira i kada se naši imperijalni ratovi završe poniženjem i porazom, ta elita će biti razotkrivena.
Da li zato predviđate „američki fašizam”?
Fašistički pokreti pronalaze poklonike među gubitnicima koji osećaju, i to često sasvim ispravno, da nemaju nikakav uticaj u društvu. Oni u fašizmu stiču utisak da postaju važni. U fašizmu snažan lider obećava moralnu obnovu, slavu i osvetu, a racionalna debata je zamenjena senzualnim doživljajima. Kao što je primetio Valter Benjamin, fašisti pretvaraju politiku u estetiku – a vrhovna estetika je rat. Tramp će eskalirati stari ili započeti novi rat kada njegova baza shvati da je izneverena. Onda će rat poslužiti da se bes i frustracije naroda usmere ka unutrašnjim i spoljnim neprijateljima. Rat je imao za cilj da odvuče pažnju i obespravljenoj radničkoj klasi u bivšoj Jugoslaviji.
Zanimljiva paralela. Da li primećujete još neku sličnost?
Jezik nasilja uvek prethodi stvarnom nasilju. Osiromašenje uvek stvara ljute gomile spremne da ubijaju i budu ubijene. Liberalna elita se pokazuje nemoćnom pred kriminalom, bogatašima, nasilnicima i demagozima koji iskorišćavaju emocije masa. Gledao sam tu dramu. Čuo sam je na drugim jezicima i u drugim zemljama. Znam kako će se to završiti. Ono što se dešava u SAD veoma je slično onome što se dešavalo u Jugoslaviji. Rat na Balkanu nije bio uzrokovan viševekovnom etničkom mržnjom već ekonomskim kolapsom. Kriminalci koji su preuzeli vlast iskoristili su bes nezaposlenih i očajnih i pronašli žrtvenu jagnjad među Hrvatima, muslimanima, Albancima… Oslobodili su ludilo koje je vodilo ka ratu i samouništenju. Malo je razlike između komičnog neostvarenog pesnika Radovana Karadžića, koji je pre rata bio predmet podsmeha u Sarajevu, i Donalda Trampa i Stiva Benona.
Protivite se Trampu i izuzetno se kritični prema demokratama za koje kažete da su prodane duše kapitala. Gde vidite izlaz?
Protesti su naša jedina nada. Mi možemo da dovedemo stvari do tačke kada je više nemoguće vladati zemljom. Ali nemamo mnogo vremena. Režim će organizaciju protesta učiniti sve težom i težom. Potrebna nam je alternativna vizija socijalističkog i antikapitalističkog društva. Moramo da odbijemo pokušaje Demokratske stranke da se uz pomoć antitrampovskih sentimenata vrati na vlast. Naš neprijatelj nisu Tramp ili Benon, već korporacije. Ako ne razmontiramo moć korporacija, nikada nećemo zaustaviti fašističko zavođenje bele radničke klase i nezaposlenih. Fanatici napreduju brzinom munje. Trebalo da isto učinimo i mi ostali.
Imate redovnu nedeljnu kolumnu na nezavisnom američkom sajtu, jednom od onih koji su zbog kritike Hilari Klinton proglašeni za rusko propagandno oružje i fabrikante lažnih vesti. Povrh svega, radite i za RT. Kako doživljavate kvalifikacije o korisnim Putinovim idiotima i autorima lažnih vesti?
Termin lažne vesti se koristi da bi se nezavisni informativni sajtovi poput Truthdig-a označili kao svesni ili nesvesni ruski agenti. Republikanske i demokratske elite koriste taj pojam da bi prikazale Trampa kao ruskog lakeja, da bi mu onemogućile da vlada. U javnosti nije predstavljen nijedan ubedljiv dokaz za tvrdnje o Trampovim vezama sa Rusima. Ja sam, tako, dospeo u istu poziciju kao i Tramp koga, ironično, prezirem.
Autor: Jelena Stevanović, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com