Ukrajinski predsednik kao da je samo čekao trenutak da uvede ratno stanje. Oni koji prate dešavanja u toj zemlji tvrde da je ekonomsko i demografsko stanje toliko loše da je taj njegov potez bio krajnje očekivan. Zapravo, bili bi iznenađenje da ratno stanje nije uvedeno, smatraju sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“.
Mnogi analitičari koji se bave Ukrajinom smatraju da Petru Porošenku ovakva krizna situacija u zemlji ide na ruku zbog predstojećih predsedničkih izbora koji će biti održani 31. marta, a rejting mu je sve niži. Ozbiljan protivkandidat mu je Julija Timošenko, koja ima i harizmu i znanje kako se vodi država, a iza nje trenutno stoji i duplo više glasača.
Dugogodišnji dopisnik iz Rusije Slobodan Samardžija smatra da je Porošenko na neki način ispao žrtveni jarac, jer je došao na čelo Ukrajine posle Viktora Janukoviča u krajnje nepovoljnoj situaciji za zemlju.
„On nije ni mogao da se dokaže, čak i da je hteo, a osim toga on nije političar, već biznismen kojem u ovom trenutku nisu naklonjene svetske okolnosti“, kaže Samardžija.
Diplomata Srećko Đukić podseća na činjenicu da je Porošenko bio čovek nade za Ukrajinu, koji je veoma imućan i u vreme Janukoviča imao je člansku kartu sa stranačkim brojem 12. Ono što mu ovaj diplomata zamera jeste činjenica da se opredelio da igra na antirusku kartu — što je gore Rusiji, to je bolje Ukrajini.
Tu je pogrešio, kaže Đukić i dodaje da se sada pokazuje da u Rusiji ne može da bude toliko loše koliko je to u Ukrajini.
„Treba prebroditi ovaj decembar, ja strahujem da može da dođe do pokušaja blickriga, do ukrajinske oluje. Lično mislim da je cilj i prvenstveni interes Porošenka da povrati Donjeck i Lugansk kako bi mogao politički da se rehabilituje, ali se plašim da bi to bio krvav rat“, smatra dugogodišnji diplomata.
On ocenjuje da vrlo teška vremena čekaju Ukrajinu kako bi se izvukla iz ambisa u koji je upala, a to neće uspeti bez dobrih odnosa sa Moskvom. Dodaje da je zbog toga za tu zemlju i njen narod bolje da Timošenkova preuzme državno kormilo, koja bez sumnje ima veći pregovarački kapacitet od Porošenka i koja je pokazala otklon od njegove politike.
Samardžija sumnja da Timošenkova može da bude jak adut Zapada, jer ima više samostalnosti u svom delovanju nego što bi to SAD dopustile.
„Timošenko ima revolucionarnu prošlost koja može da joj pomogne, ali je potrebno imati i ljude iza sebe. Ne bih mogao da stavim ruku u vatru da će se Ukrajina izvući iz svega ovoga, a očigledno je da se Porošenko preigrao. Previše su stvari otišle daleko i bojim se da ne dođe do još jednog građanskog rata“, kaže Slobodan Samardžija.
Da zapadne sile ne bi pritekle u pomoć vlastima u Kijevu mogli smo da zaključimo iz saopštenja NATO-a da neće slati dodatne trupe u Azovsko more, jer ih tamo već ima u dovoljnom broju. Na Zapadu nije sjajna situacija — Amerika čini sve da povrati svoju lidersku ulogu, Evropa je u svojim problemima i svi oni podržavaju Ukrajinu, ali je besmisleno i pomisliti da će im slati vojnike.
Profesor general-major u penziji Božidar Forca kaže da je pre sedam godina posetio vojni zavod Harkov u kojem je video tugu jedne ogromne zemlje i propast velike vojske.
„Morali su da smanje broj vojnika sa 800.000 na 100.000 zbog pritiska Zapada i apsolutno je bespredmetno porediti ukrajinsku i rusku vojsku“, rekao je Forca.
Rukovodstvo Ukrajine, prema Forcinom mišljenju, igra na kartu da podizanje tenzija i uvođenje ratnog stanja kod zapadnih političara mora da izazove saosećajnost i odluku da im pošalju neophodnu vojsku i naoružanje za rat sa Rusijom. Međutim, to se prema njegovom rečima neće desiti, jer bi to tek dovelo ukrajinsko rukovodstvo u još lošiju situaciju.
„Sa velikima se treba znati igrati, samo uz podršku još većih“, zaključuje penzionisani general-major Božidar Forca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com