Kuba i Bolivija će sledeće nedelje prigodnim ceremonijama obeležiti pola veka od smrti latinoamerickog revolucionara Ernesta Gevare de la Serne, poznatijeg kao Če Gevara, ili samo kao „Če“, koji je 9. oktobra 1967. godine ubijen u bolivijskim šumama.
Na Kubi, gde školarci i dalje svoj dan započinju pozdravom u vidu podignute pesnice i uzvikom: „Pioniri komunizma, bićemo kao Če“ – predsednik Raul Kastro će predvoditi ceremoniju u mauzoleju u Santa Klari, gde se od 1997. čuvaju posmrtni ostaci ovog najpoznatijeg revolucionara, rođenog u Argentini.
To sećanje će, kako je konstatovao AFP, biti dosta lično za Kastra pošto se zajedno sa Čeom borio u Kubanskoj revoluciji koju je predvodio njegov brat Fidel Kastro i koja je 1959. godine dovela do svrgavanja Fulgensija Batiste.
U Boliviji će ove godine prvi put i vojska učestvovati na komemoraciji povodom obeležavanja 50 godina od smrti Če Gevare.
„Želimo da to bude trenutak jedinstva za bolivijski narod“, rekao je zamenik bolivijskog ministra za saradnju Alfredo Rada, napominjući da je u odnosu na 1967. godinu, kada je tadašnji predsednik Rene Barijentos, zakleti antikomunista, naložio da se ranjeni Če ubije.
Sada su se, navodi francuska agencija, vremena promenila, a predsednik Bolivije Evo Morales izražava veliko divljenje prema revolucionarnom lideru.
Memorijalnoj ceremoniji u Boliviji prisustvovaće i četvoro Čeove dece.
„Da nije umro u Boliviji 1967, Latinska Amerika bi sada bila slobodna, suverena, nezavisna i socijalisticka, a to je ono što je on želeo“, rekao je za AFP Čeov brat Huan Martin Gevara, koji živi u Argentini.
Huan je uveren da bi Če trijumfovao da je ostao živ.
„Njegov moto je bio – sve ili ništa“, dodao je Huan Gevara.
Mit o Čeu kao personifikicaji pobune rođen je dana kada je ubijen u 39. godini.
Fidel Kastro ga je, u govoru kojem je tokom trodnevne žalosti prisustvovalo oko milion ljudi, nazivao „umetnikom revolucionarnog ratovanja“.
Vremenom – preko majci, postera i beretki sa njegovim likom, Če je postao simbol kapitalističkog potrošačkog društva – protiv čega se borio.
„Mitovi postoje jer su ih društva stvorila. Rekao bih da su dva najpoznatija lika na svetu Hrist i Če. Prijatelj mi je rekao da preterjuem i da je Hrist poznatiji. Naravno, on je umro pre 2.000 godina, a Če pre 50. Nećemo biti tu da bismo to videli, ali Če će i za 300 godina biti Če. Nadam se da će se pojaviti još neko kao što je bio Če“, priča Huan Gevara (74).
Če Gevara je 1952. i 1953. putovao širom Latinske Amerike i bio je šokiran ekonomskim razlikama regiona. Taj put koji je trajao devet meseci ovekovečio je knjigom „Dnevnik motocikliste“ na osnovu koje je 2004. godine snimljen i istoimeni film.
Uprkos stalnim putovanjima, uspeo je da 1953. godine završi medicinu.
Posle studija medicine i čestih putovanja na kojima je stekao svoja uverenja, Gevara, rođen u Rozariju u Argentini, upoznao je u Meksiku 1955. godine Raula i Fidela Kastra i pridružio se gerilskoj borbi kubanskih revolucionara, koja ih je dovela na vlast u Havani 1959. godine.
Taj događaj mu je dramatično promenio život.
Od svojih kubanskih drugova zadržaće nadimak „Če“, tipičan argentinski uzvik kojim se privlači pažnja sagovornika, pozdravlja se ili izražava iznenađenje.
Bolivijska vojska je u pratnji dvojice kubansko-američkih agenata CIA, uhvatila 8. oktobra 1967. Čea sa manjom grupom izgladnelih gerilaca.
Ranjenog u borbama, Gevaru su odveli u napuštenu školu u mestu La Igera gde je proveo poslednju noć. Sutradan je pogubljen.
Revolucija koju je pokrenuo u Boliviji umrla je zajedno sa njim.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com