Kubanski heroj ili diktator koji je „umirao“ više puta?

Vesti o smrti Fidela Kastra cesto su se širile svetom, a sada je i potvrđeno: Fidel Kastro, dugogodišnji šef kubanske države je preminuo, piše Dojče vele koji ocenjuje da je Kastro iza sebe ostavio sporno nasleđe.

Kastro je držao govore koji su mogli da traju više sati. Dogadalo se da harizmaticni revolucionar svoje slušaoce „okupira“ petosatnim, cak i sedmosatnim nastupima. Neumorno je kritikovao zakletog neprijatelja, SAD.

„Jenki nikada neće odustati od kontrole zemlje, vode, rudnika i prirodnih resursa naše zemlje“, napisao je 2012. bivši šef države, vlade, vojske i partije, jedine dozvoljene stranke na Kubi.

Fidel, kako ga nazivaju mnogi Kubanci, vec se u mladim danima posvetio socijalizmu i ceo život se borio za svoju predstavu pravde i za kubanske nezavisnosti. Bile su mu omražene industrijske nacije sa svojim kapitalistickim uredenjem.

Sa svojim socijalistickim planovima Kastro je sve više provocirao bes SAD, saveznike je pronašao u „Istocnom bloku“, medu njima je bila i Nemacka Demokratska Republika (DDR).

Po navodima Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, u Nemackoj je (prvenstveno u bivšem DDR-u) studiralo ili radilo, po procenama, 30.000 Kubanaca.

Sovjetski Savez je Kubi pomagao najpre finansijski, a 1962. je Moskva na ostrvu stacionirala i rakete srednjeg dometa.

SAD su brzo reagovale, ali takozvana „Kubanska kriza“ na kraju je ipak okoncana bez izbijanja nuklearnog rata, a iste godine na snagu je stupio americki trgovacki embargo protiv Kube i on do danas opterecuje odnose dvaju zemalja, ali i privredu karipske države, podseća DW.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza ekonomska situacija na Kubi dodatno se osetno pogoršala zbog kubanske zavisnosti od Moskve.

Kastro je od pocetka kontinuirano ulagao u državni sistem obrazovanja i zdravstva. Do danas je on na glasu kao jedan od najboljih u regionu. Istovremeno je Kubancima uskratio slobodu mišljenja i informisanja, politicke protivnike je slao u zatvoru, a sa svojim se neprijateljima „beskompromisno obracunavao“, kako kaže bivši nemacki ambasador na Kubi Bernd Vulfen, navodi DW.

„Fidel Kastro ce nam ostati u secanju kao covek koji je poslao u zatvor stotine ljudi i to samo zbog njihovih miroljubivih politickih aktivnosti“, kaže i Maja Libing, iz Amnesti internešenal. Zbog Kastrove politike ostrvo je napustilo nekoliko stotina hiljada Kubanaca.

Za nemackog finansijskog savetnika Hans-Olafa Henkela, koji je za svoj društveni i ekonomski angažman dobio brojna odlikovanja, Fidel Kastro je u 60-im godinama prošlog veka bio uzor, zbog njegove neustrašivosti. „Da je on postao demokrata, svuda u svetu bi mu dizali spomenike“, pretpostavlja Henkel.

Kastro je na vlasti bio 49 godina, nijedan monarh 20. veka nije tako dugo vladao kao on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com