General Halifa Haftar je odlučio da završi ono što je počeo 2014. godine — ujedinjavanje Libije. Ostala mu je još samo prestonica — Tripoli — koju kontrolišu različite islamističke grupe.
Libija kao jedinstvena država faktički je prestala da postoji svrgavanjem Muamera el Gadafija 2011. godine. Danas, država je podeljena na dva dela: istok i deo juga, sa centrom u gradu Tobruku, kontroliše narodna skupština koju podržava Libijska nacionalna armija, dok zapad, sa sedištem u Tripoliju, kontroliše Vlada nacionalnog jedinstva, na čelu sa Faizom Saradžom. I međunarodna zajednica je podeljena u podršci zvaničnom Tripoliju i Tobruku. Zvanična Vlada nacionalnog jedinstva ima podršku EU (bez Francuske), Turske i Katara, dok generala Haftara podržavaju Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Francuska, a kako pišu neki mediji uoči ofanzive dobio je podršku i Saudijske Arabije. Rusija ne drži ničiju stranu u sukobu, ali je uvek na strani onih koji se bore protiv terorizma.
U Tripoliju se nalazi sedište Vlade nacionalnog jedinstva, ali ga ona, kao ni ostatak zemlje, ne kontroliše. Red u prestonici uvode različite islamističke paravojne formacije koje su podelile grad na zone uticaja. Podsetimo, sredinom prošle godine u Tripoliju je buknuo pravi građanski rat između tih naoružanih grupa, što je primoralo Vladu da uvede vanredno stanje. Već tada je general Halifa Haftar ponudio da uđe sa Libijskom nacionalnom armijom i zavede red. Cilj svog pohoda na Tripoli general objašnjava upravo borbom protiv tih terorističkih grupa.
Do pre izvesnog vremena postojao je prećutni dogovor između dve suparničke strane: Tripoli je isplaćivao plate državnim službenicima na istoku zemlje, dok je general Haftar dozvoljavao prodaju nafte preko luka na istoku zemlje. Međutim, ravnoteža je narušena kada je Haftar krenuo na jug, gde je sklopio dogovor sa lokalnim plemenima i zauzeo jedno od najvećih naftnih polja u Libiji. Tada je sve i počelo.
Haftar, koji je već 2014. godine objavio plan ujedinjenja Libije, krenuo je u četvrtak u ofanzivu. To se desilo u trenutku kada se u toj zemlji nalazio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji trenutno priprema konferenciju o nacionalnom pomirenju zakazanu za 14—16. april, na kojoj bi trebalo da se dogovori o raspisivanju izbora i promeni Ustava. Postoji mišljenje da se general odlučio na ovaj korak kako bi dobio prednost uoči pregovora. Mada, rezultati sastanka Haftara i Gutereša koji je održan sinoć ne obećavaju. Mediji pišu da je završen bez rezultata.
Ono što iznenađuje su vesti o predaji više gradova i predgrađa Tripolija bez borbe. Izgleda da su islamističke grupe ozbiljno shvatile generalovo obećanje da će svi koji ne budu pružali otpor biti amnestirani. Vlada nacionalnog jedinstva u ovom trenutku može da računa samo na avijaciju i „revolucionare“ iz grada Misureta, koji su jedini objavili svoju podršku Saradžu. Štaviše, jutros je stigla informacija da je Vlada noćas pobegla u Tunis.
Misteriozni general
General Halifa Haftar je imao burnu prošlost. Pomogao je u dolasku Muamera el Gadafija na čelo države 1969. godine, školovao se u Moskvi (navodno govori ruski jezik), a zatim je jedno vreme bio miljenik predsednika Libije. Nakon što je optužen za neuspeh u ratu protiv Čada, odlazi u Ameriku. Tamo je proveo 20 godina. Mnogi smatraju da je tada i počeo da sarađuje sa CIA.
Međutim, svrgavanjem Gadafija on se vraća u zemlju, gde, okupivši bivše Gadafijeve vojnike i uz pomoć Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, započinje rat protiv radikalnih islamista. Za tu borbu dobio je podršku i Moskve. U 2016. godini dvaput je posetio Moskvu, dok je u januaru 2017. godine boravio na ruskom nosaču aviona „General Kuznjecov“, dok se brod nalazio u blizini libijske obale. Poslednji put je bio u Rusiji u novembru prošle godine.
U aprilu prošle godine, mediji su objavili da je general preminuo u Parizu od infrakta. Iako je to ubrzo demantovano, pada u oči da se Haftar dugo vremena nije pojavljivao u javnosti. Navodno, nalazio se u Jordanu na pregovorima.
General danas ima 75 godina, a čak i da osvoji Tripoli, postoji velika sumnja da će uspeti da održi jedinstvo u zemlji. Ipak narod u ovoj državi već osam godina ne poznaje centralizovanu vlast i živi po plemenskim i lokalnim zakonima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com