Komitet za spoljne poslove britanskog Parlamenta pozvao je vladu Tereze Mej da učini više na suzbijanju priliva „prljavog“ ruskog novca koji se obrće u Londonu, a takođe je pozvao i na jačanje sankcija osobama navodno povezanim s Kremljom.
U ruskoj Državnoj dumi smatraju da iza toga stoji želja Londona da izvrši pritisak na ruski biznis, dok u ruskim stručnim krugovima to tumače kao želju britanskih vlasti da se domognu ruske imovine.
Britanija je godinama, još od devedesetih, oberučke prihvatala odbegle ruske oligarhe koji su donosili ogromne količine novca i postali glavni kupci luksuznih nekretnina u toj zemlji. Taj novac britanskim vlastima nikada nije smetao, niti su postavljali pitanje njegovog porekla, iako Moskva još od 2002. traži od Londona da joj izruči više od 60 osoba koje se terete za finansijske malverzacije u Rusiji.
Generalni tužilac Rusije Jurij Čajka je nedavno rekao da je zemlji naneta direktna šteta od 500 milijardi rubalja, ali da je količina sredstava koju su oni izneli u inostranstvo mnogo veća. On je dodao da je u Velikoj Britaniji počeo da dejstvuje zakon o „prljavom novcu“, a da će svaki strani vlasnik imovine morati da objasni njegovo poreklo i izrazio je nadu da će London taj zakon sprovoditi u skladu sa normama civilizovane države, a ne po principu „pljačkaj opljačkano“. To jest, ono što je ukradeno u Rusiji sada će Velika Britanija uzeti za svoj budžet.
„Kriminalce mogu da ostave sebi, a novac treba da vrate. To je naš novac“, naglasio je Čajka.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata pozvao vlasnike „odbeglog kapitala“ da novac vrate u zemlju. Neki su to i uradili, a oni koji nisu verovatno će se naći na udaru britanskih sankcija.
Ruski deputati ocenjuju da će Rusiji ići u korist ako se Velika Britanija stvarno bude borila protiv kapitala stečenog nelegalnim putem.
Član Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Anton Morozov je naveo da je Rusija Britaniju oduvek smatrala mestom gde se slivao sav ruski pokradeni novac. Zbog toga, smatra Morozov, ako te sankcije udare na prevarante i lopove koji su pobegli iz zemlje sa velikim novcem, onda će to ići u korist Rusije.
Eksperti, međutim, ističu da cela priča o ruskom „prljavom“ novcu ima političku pozadinu i povezana je sa opštom antiruskom histerijom koja vlada među većim delom britanskog establišmenta.
Politikolozi ukazuju na to da je London sam stvarao povoljne uslove za finansijske mahinacije, a takođe je nudio povoljne programe za izdavanje investicionih viza. Sve to je privlačilo ruske biznismene, uključujući i one koji nemaju nikakve veze ni sa vlastima, ni sa korupcijom.
„Mislim da oni (Britanci) žele da prisvoje ruski novac koji se nalazi u Velikoj Britaniji. Ta istraga o ’korupciji‘ je direktno povezana sa Zakonom o kriminalnim finansijama. Njegova suština je u tome da britanske vlasti imaju pravo da donose rešenja o zamrzavanju novca stranih građana na neodređen rok, ako postoje određene sumnje o njihovom poreklu ili upotrebi. Strani građani su u tom slučaju obavezni da dokažu da je taj novac legalnog porekla i da njime legalno raspolažu. Taj izveštaj je zapravo izgovor da bi se britanske vlasti domogle tih para. Ja to povezujem i sa vešću o tome da poznatom ruskom biznismenu Romanu Abramoviču britanske vlasti još nisu produžile vizu. To jest, time hoće da pokažu da ovde nema nikakvih tabua i da će uprkos dugom periodu boravka, učešću u britanskom biznisu i javnom životu, takve mere biti preduzete. Zbog toga smatram da je taj izveštaj još jedan instrument otimanja novca“, kaže kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Olenčenko.
Komitet za spoljne poslove britanskog parlamenta, u svom izveštaju pod nazivom „Moskovsko zlato: ruska korupcija u Velikoj Britaniji“, tvrdi da je korišćenje Londona kao baze za korumpirana sredstva osoba koje imaju veze sa Kremljom sada povezano sa širom ruskom strategijom koja utiče na britansku nacionalnu bezbednost.
U izveštaju se kaže da je „prljavi“ ruski novac pretnja spoljnoj politici Londona, da podriva napore Britanije da odgovori Kremlju i Putinovim „agresivnim metodama“, a takođe podržava kampanju Vladimira Putina da „podrije međunarodni sistem zasnovan na pravu“.
„Nema nikakvog izgovora za to što Velika Britanija zatvara oči dok se kleptokrati predsednika Vladimira Putina i kršioci ljudskih prava koriste novcem opranim u Londonu kako bi podmićivali naše saveznike, slabili naša partnerstva i potkopavali poverenje u naše ustanove“, navodi se u izveštaju.
Komitet je u izveštaju naveo i da su, uprkos žestokoj retorici u vezi s napadom nervnim gasom na bivšeg špijuna u Britaniji početkom godine, saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina mogli da nastave „uobičajen posao“ u Britaniji.
U vezi sa svim tim, parlamentarci pozivaju vladu da joj prioritet bude borba protiv raspoređivanja imovine pojedinaca povezanih sa ruskim vlastima i da pooštri sankcije.
„Pozivamo Vladu da nametne sankcije većem broju lica povezanih sa Kremljom, uključujući korišćenje ovlašćenja propisanih Zakonom o sankcijama i borbi protiv pranja novca, kao i da uvede sankcije licima odgovornim za teška kršenja ljudskih prava“, kaže se u izveštaju.
Odbor je, takođe, pozvao kabinet Tereze Mej da uvede sankcije ruskom državnom dugu, naglašavajući da sve korake treba preduzimati zajedno sa EU, SAD i drugim saveznicima.
Portparol premijerke Mej je istakao da su britanske vlasti rešene da „prljavi novac i perače takvog novca isteraju iz zemlje“.
Ruskim analitičarima nije jasno na koji način Rusija ugrožava nacionalne interese Velike Britanije, kako to tvrde britanski parlamentarci.
Šef komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra da je kampanja borbe protiv stranog novca izgrađena na osnovu želje Britanije da popravi svoju reputaciju kao „perionice“ para stečenih kriminalnim putem i može, između ostalog, da Britaniji nanese štetu kao državi sa dobrim uslovima za biznis. Naime, kako objašnjava Kosačov, na meti bi mogao da bude i sasvim zakonski kapital i investicije — samo zato što se nekome ne dopada zemlja porekla.
Prema mišljenju Kosačova, London takvom političkom može više da izgubi nego da dobije.
„Jasno je da sada politika vlada ekonomijom, a britanske vlasti su prešle u ’Trampov režim‘: spremne su da naštete same sebi samo da se odbrane od unutrašnjih optužbi“, zaključio je Kosačov.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je ocenio da će to što Velika Britanija odbija finansije koje ruski biznis ulaže u ekonomiju biti korak neprijateljske i nelojalne konkurencije od strane Velike Britanije i neće povećati njenu investicionu primamljivost. Komentarišući poziv britanskih parlamentaraca da pojačaju antiruske sankcije, Peskov je rekao da takvi zakoni idu ruku podruku sa ovakvim neprijateljskim koracima.
„Štaviše, ne sumnjam da investitori iz drugih zemalja takođe neće zanemariti takve akcije jer bi se investitori iz bilo koje zemlje nakon ovakvih poteza Velike Britanije mogli suočiti sa situacijom da njihove investicije nazovu ’prljavim novcem‘“, istakao je Peskov.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com