Ovo je lov na veštice kakvog nije bilo u američkoj istoriji, zakukao je preko Tvitera američki predsednik Donald Tramp zbog istrage specijalnog tužioca Roberta Milera u sklopu koje bi, prema nekim najavama, među optuženima mogao da se nađe čak i predsednikov sin Don Junior.
Tramp obično ovako luduje uoči novih optužnica, komentariše voditelj gledane emisije na En-Bi-Siju Džo Skarboro.
Ali to nije sve. Tramp negoduje i zato što lovac na veštice Miler, koji istražuje navodno rusko mešanje u američke predsedničke izbore, svoju istragu nije usmerio i na „pokvarenu Hilari“ Klinton, a za to vreme, preko „Volstrit džurnala“, dvojica njenih bliskih saradnika najavljuju: Hilari će se ponovo kandidovati na predsedničkim izborima 2020. godine.
Koga će, loveći veštice, uloviti Robert Miler, a da to nije Hilari Klinton, i kako će na njegov lov uticati nedavni međuizbori za američki Kongres, zahvaljujući kojima će, od januara iduće godine, demokrate imati većinu u donjem, Predstavničkom domu Kongresa? Da li će se, zaista, Hilari Klinton ponovo kandidovati 2020, i šta bi za odabir demokratskog protivkandidata Donaldu Trampu mogle da znače ankete koje pokazuju da bi ga najubedljivije porazila jedna druga bivša prva dama SAD — Mišel Obama, supruga Baraka Obame?
O ovim su pitanjima, analizirajući buru na američkoj političkoj sceni, u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.
„Milerova istraga je definitivno politički proces jer počiva na terminu collusion(dosluh, šurovanje) — misli se na navodno šurovanje Trampove predsedničke kampanje s Rusijom — koji uopšte ne postoji u američkom krivičnom zakonodavstvu. To nije krivično delo, tako da ovo ni ne može da bude pravno, već političko pitanje, pokrenuto s ciljem da se ospori legitimitet Donalda Trampa“, objašnjava Obrad Kesić i ukazuje na to da je FBI imao potpuno drugačiji pristup prema Hilari Klinton i njenim saradnicima u slučaju nelegalne upotrebe privatnog servera u službene svrhe, „u kome su mnogi uhvaćeni u laži, ali niko zbog toga nije optužen“.
„Ovo je definitivno lov na veštice“, saglasan je Aleksandar Pavić. „Sama istraga pokrenuta je bez ikakvih konkretnih dokaza, na osnovu onoga što je proizvela privatna firma koju je angažovala kampanja Hilari Klinton — zato se sada FBI toliko i protivi otkrivanju detalja o okolnostima pod kojima je došlo do pokretanja istrage. Sve je ispolitizovano, ovakvim postupanjem i bukvalno je zgažena pravna država“.
„Ova melodrama će se nastaviti“, uveren je Kesić, dok Aleksandar Pavić, komentarišući mogućnost koju je nagovestio magazin „Veniti fer“, da se među optuženima u sklopu ove istrage nađe i Don Junior, ocenjuje: „Sada je sve moguće, i sve je dozvoljeno jer više ne važe pravila kakva su važila ranije. Ne verujem da će, posle dvogodišnje istrage, Miler smeti da dozvoli da se ispostavi da nije otkrio baš ništa spektakularno, i otuda bi Don Junior mogao da mu bude baš ’po meri‘. A to bi onda izazvalo žestoku reakciju Donalda Trampa… Reč je o minskom polju kome se ne vidi kraj, o političkom cirkusu s kojim se ulazi u početak izborne kampanje za 2020. godinu.“
A da je ta kampanja već započela, na izvestan način svedoči i tekst „Hilari će se ponovo kandidovati“ iz „Volstrit džurnala“, u kome bliski saradnici Klintonove, Mark Pen i Bil Štajn, pišu da „ne treba obraćati pažnju na njene izjave da se neće kandidovati“ 2020. Podsećaju da su i Bil Klinton i Barak Obama govorili da se neće kandidovati sve dok se nisu kandidovali, i ukazuju na to da je i Ričard Nikson 1960. izgubio od Kenedija, ali se osam godina kasnije vratio — i pobedio.
„Mislim da bi većina članova Demokratske partije bila ljuta ako bi se ona ponovo kandidovala“, komentariše Obrad Kesić, inače, i sâm demokrata. „Ona sada više deli ovu stranku nego što je ujedinjuje. Demokratama su sada potrebni novi lideri koji će ujediniti sve frakcije koje postoje u stranci, ali posle nedavnih međuizbora ne verujem da je to moguće, budući da sve snažnija postaju upravo ta radikalna krila obeju partija, pri čemu ni levi populisti ne žele saradnju s političkim establišmentom, baš kao što je to slučaj i na desnici. Kriza američke demokratije i političkog sistema time postaje sve ozbiljnija, a postizanje kompromisa sve teže“.
„Hilari Klinton definitivno ima ambiciju da se ponovo kandiduje, tim pre što još nije prebolela poraz iz 2016.“, smatra Aleksandar Pavić. Ipak, dodaje: „Teško mi je da zamislim da će se Hilari Klinton kandidovati 2020, pogotovo zbog toga što u vrhu demokrata ima još snažnih ženskih kandidata koji pritom nemaju hipoteku poraza kakvu ima Hilari Klinton“.
Jedan od takvih potencijalnih kandidata je Mišel Obama, supruga bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, kojoj nedavno istraživanje uglednog portala „Aksios“ daje najveće šanse da pobedi Trampa, s 16 odsto prednosti u odnosu na aktuelnog predsednika.
Objašnjavajući da ovolika razlika nije realna zato što se Mišel Obama još nije našla na udaru političkih protivnika, Obrad Kesić komentariše unutarpartijsku dinamiku odnosa među bivšim prvim damama i potencijalnim predsedničkim kandidatima (iako obe zasad tu mogućnost odbacuju): „U samoj stranci Mišel Obama sada uživa najveću podršku, a što je podjednako važno, ima i podršku onih stranačkih struktura koje je izgradio Barak Obama, a koje su u vreme izbora 2016. bile u sukobu sa delovima stranke lojalnim Klintonovima. I to je bio jedan od faktora zbog kojih je Hilari tada doživela poraz na predsedničkim izborima. Eventualna kandidatura Mišel Obame ponovo bi oživela taj unutarpartijski sukob između porodica Klinton i Obama“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com