Majka Tereza je dobitnica Nobelove nagrade za mir i jedna od najuticajnijih žena u istoriji crkve, ali je sveticom ne smatraju svi – njeni kritičari kažu čak da je ona sve osim toga, navodi Si-En-En.
Jedan od takvih je i bivši volonter Hemli Gonzales, koji Majku Terezu nije upoznao lično, ali je ono što naziva „stravičnim ostacima njenog nasleđa“ u njemu probudilo krajnje neprijatna osećanja.
Naime, nakon što je posetio ustanovu koju je ona otvorila, Gonzales smatra da je samo „problematična individua“ mogla da otvori takvo jedno mesto.
Gonzales, koji se bavi nekretninama u Majamiju je, posle finansijske krize 2008, rešio da na odmor ode u Indiju, gde je proveo dva meseca volontirajući u Domu za umiruće osobe „Nirman Hridaj“ kojom upravlja red „Misionarki milosrda“ koji je 1946. Majka Tereza osnovala u Kalkuti.
Tamo ga je, priseća se, prenerazio nizak nivo higijene i medicinske nege koje je zatekao jer, prema njegovim rečima, tamo niko nema nikakvo medicinsko iskustvo niti prolazi kroz bilo kakvu obuku pre nego što počne sa radom.
Gonzales opisuje kako tamo monahinje više puta upotrebljavaju igle koje peru tako što ih samo potope u vodu, a bolesničku odeću, koja je ponekad uprljana urinom ili fekalijama, peru ručno u istoj prostoriji u kojoj, odmah pored, peru i kuhinjsko posuđe.
Uz to, pacijenti koji pate od respiratornih bolesti moraju da se kupaju u hladnoj vodi, jer jedan jedini bojler koji tamo postoji nije dovoljan ni da se jedan okupa.
„Bila je to scena kao iz koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu“, opisuje Gonzales prizore na koje je naišao.
On kaže da je svaki njegov pokušaj da podigne nivo higijene ili da obezbedi toplu vodu bio neuspešan, pri čemu je od monahinja uvek dobijao isti odgovor.
„Ovde ne radimo tako. Postupamo samo onako kako bi Isus želeo“, govorile bi one.
S druge strane, Čanda Čakraborti, članica grupe lokalnih volontera u Kalkuti koja je pridružena redu Majke Tereze više od 25 godina, kaže da su sve te kritike bezvredne i da kritičari govore neistine, dok portparolka reda ističe da Majci Terezi namera nije bila da otvori „bolnicu sa pet zvezdica“.
Kritičari, međutim, ukazuju da to nije prihvatljivo opravdanje s obzirom na to da red dobija milione dolara donacija iz celog sveta koje bi, kažu, trebalo upotrebiti za izgradnju bolnica, škola i unapređenje rada svojih ustanova.
Si-En-En navodi da je veoma malo informacija dostupno kad je reč o stanju računa organizacije Majke Tereze.
Neki kritičari, pored toga, i danas osporavaju njene dogmatske poglede na abortus, kontracepciju i razvod, a neki je optužuju i da je pokušavala da preobrati u hrišćanstvo osobe koje je negovala, što njen red opovrgava.
Sporan je čak i njen put ka svetosti, navodi Si-En-En, podsećajući da je papa Franja, da bi je proglasio za sveticu morao da prizna dva njena čuda, među kojima izlečenje Monike Besre, koja tvrdi da ju je spasao blagoslov majke Tereze, dok lekari i njen suprug kažu da ju je izlecila moderna medicina.
I dok se kontroverze nastavljaju, nastavlja se i život u ustanovama Majke Tereze sa uobičajenom viševekovnom jednostavnošću i rutinom.
Kako Gonzales kaže, ustanova u kojoj je volontirao je „muzej bede“, iako neki to nazivaju mestom nesebičnog služenja drugima.
Za verne sledbenike Majke Tereze širom sveta, ona je bila i zauvek će ostati svetica i nikakve kritike to ne mogu da promene, zaključuje Si-En-En.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com