Balkanska ruta je zatvorena, ali to ne sprečava izbeglice da kroz Makedoniju ili Bugarsku preko Srbije dođu do Horgoša gde je na ničijoj zemlji niklo šatorsko naselje takozvani „mali Idomeni, piše danas Dojče vele.
U Beograd svakodnevno stiže 200 do 300 ljudi, mahom iz Avganistana, Sirije, Pakistana i afričkih zemalja, humanitarne organizacije kažu da poslednjih nedelja broj došljaka „stabilno raste“.
Većina aktivista i pomagača, koji su bili aktivni u prethodnih godinu dana, ponovo su svakodnevno u parku kod autobuske stanice gde se migranti okupljaju kako bi se informisali o nastavku puta prema Mađarskoj ili stupili u kontakt s krijumčarima.
Mali park kod dolaznog perona već je poznat kao Sirijski park dok se onaj preko puta ulice kolokvijalno naziva Avganistanskim parkom, piše Dojče vele.
Policija i obezbeđenje s obeležjem Komesarijata za izbeglice patroliraju ovuda, nadgledaju situaciju i pokušavaju da spreče ležanje na zelenim površinama i postavljanje šatora.
Većina izbeglica noći provodi u azilantskom centru u Krnjači.
Prema podacima UNHCR-a, trenutno je u tranzitu kroz Srbiju oko 1.400 migranata koji iz Beograda idu na sever, ka Mađarskoj, autobusom ili prevozom koji organizuju krijumčari.
Nakon stanke u Subotici, migranti idu ka periferiji Horgoša gde je na ničijoj zemlji između dve države niklo malo šatorsko naselje.
Više od 300 ljudi boravi u improvizovanim skloništima, ispod krošnji i razapetih ćebadi. Pored se uzdiže mađarska granična ograda, opasana bodljikavom žicom. Ljudi strpljivo čekaju šansu da pređu na teritoriju Evropske unije.
Jedan od njih je i Mahmud (17) koji je napustio Avganistan sa 12 članova porodice.
„Došli smo ovde pre 20 dana, i još uvek čekamo da pređemo u Mađarsku. Nema strogo utvrđenih procedura, mađarske vlasti puštaju male grupe od petnaestak ljudi dnevno, uglavnom porodice s malom decom. To je mali broj, s obzirom da ovde kampuju stotine ljudi“, rekao je on za Dojče vele.
Kamp raste iz dana u dan. Među izbeglicama je već prozvan „malim Idomenijem“, jer rđavi uslovi podsećaju na to grčko seoce u kojem od nedavno više nema migranata.
Kod Horgoša nema toaleta ni tuševa, a hranu, piće i čistu odeću donose samo volonteri raznih dobrotvornih organizacija.
„Situacija nije dostojna ljudi, ali mi to ne smeta. Samo hoću da nastavim put do Švajcarske. Ako sledećih dana ne uđemo u Mađarsku, ponovo ću potražiti krijumčare“, kaže Mahmud.
Kako kaže, njegova mnogočlana porodica do sada je potrošila 35.000 evra na krijumčare i jedina mu je ideja da što pre ode dalje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com