Predsedništvo Fransoa Olanda, prvog francuskog predsednika obečeženo je užasnim terorističkim napadima, masovnim protestima zbog reforme radnog zakonodavstva i otkrićima o njegovom burnom privatnom životu.
Tri velika teroristička napada
Čak 238 ljudi ubijeno je od januara 2015. u nizu džihadističkih napada koje su većinom počinili francuski radikali u ime Islamske države. Oland je uspeo da okupi šokiranu naciju nakon prvih napada na satirični časopis Šarli Ebdo i jevrejski supermarket. Pedesetak šefova država pridružilo mu se u protestima protiv terora koji je na francuske ulice izveo 3,7 miliona ljudi.
Deset mjeseci kasnije, brzo je reagovao na napade IS-a na koncertnu dvoranu Bataklan, pariške kafiće i restorane u kojima je ubijeno 130 ljudi. Odmah je proglasio vanredno stanje, rekao da je „Francuska u ratu“ i izveo vojsku na ulice.
Ali u julu ove godine, kada je 31-godišnji Tunižanin pregazio 86 ljudi u povorci za Dan Bastilje u Nici, Oland više nije mogao da se brani od optužbi da njegova vlada ne uspeva da odgovori na ekstremističke pretnje.
Problemi u ljubavi
Oland je pre dolaska na vlast zbog ljubavnih vratolomija ‘bockao’ svog prethodnika Nikolasa Sarkozija, koji se tokom dužnosti venčao supermodelom Karlom Bruni, a on je obećao da će njegov privatni život biti „primeren“. Brzo su počele da se pojavljuju pukotine u Olandovom odnosu sa dugogodišnjom partnerkom Valeri, a par se razišao pošto je otkriveno da Oland ima aferu sa 20 godina mlađom glumicom Džuli Gajet.
Valeri mu se osvetila tako što ga je u svojoj vrlo prodavanoj autobiografiji prikazala u nimalo lepom svetlu. Da stvari budu još komplikovanije, Oland ima četvoro dece iz prethodne veze sa svojom ministarkom zaštite okoline Segolen Rojal.
Masovni protesti
Oland je došao na vlast na levičarskoj platformi, uključujući i uvođenje porezne stope od 75 posto superbogatašima, ali se kasnije okrenuo ‘business-friendly’ politici i pokušao da ublaži rigidno francusko radno zakonodavstvo, čime je izgubio glasove svoje izborne baze.
Pošto je njegova vlada predstavila reforme namenjene lakšem zapošljavanju, ali i lakšem otpuštanju radnika, suočila se sa masovnim radničkim protestima.
Jedno od njegovih izbornih obećanja bila je i legalizacija istopolnih brakova, što je uspeo da ostvari 2013., ali takođe nakon niza masovnih demonstracija.
Nije, međutim, uspeo da smanji tvrdoglavo visoku nezaposlenost i podstakne očekivani ekonomski rast.
Strani ratovi
Oland je naredio vojnu operaciju francuske vojske u Maliju u januaru 2013. kako bi zaustavio napredovanje islamista u zemlji. U decembru iste godine slična operacija pokrenuta je i u Srednjoafričkoj Republici, koju je potresalo versko nasilje.
Početkom ove godine Francuska se pridružila savezničkim vazdušnim napadima na tzv. Islamsku državu u Siriji.
Oland svoj mandat privodi kraju kao najnepopularniji francuski predsednik posle Drugog svetskog rata. Uživa poverenje samo 13 posto Francuza, a da se kojim slučajem odlučio ponovo kandidovati na predsedničkim izborima, ankete sugerišu kako bi osvojio bednih sedam posto glasova, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com