Angela Merkel, Fransoa Oland, Vladimir Putin i Petro Porošenko založili su se večeras, u telefonskom razgovoru, za strogo poštovanje svih obaveza vezanih za rešavanje krize u istočnoj Ukrajini, saopštilo je kabinet francuskog predsednika.
To je prvi zajednički telefonski razgovor nemačke kancelarke i predsednika Francuske, Rusije i Ukrajine od 30. aprila.
Razgovor je održan nakon što su vlasti u Kijevu najavile ustavne reforme koje predviđaju veću autonomiju za područja na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih pobunjenika.
Zapad smatra te reforme velikim korakom u političkom rešavanju sukoba u kojem je od aprila 2014. poginulo 6.500 ljudi.
„Ta dinamika reforme treba da bude nastavljena kako bi sve mere predviđene mirovnim sporazumom iz Minska bile primenjene do kraja godine, među kojima lokalni izbori“, navodi se u zajedničkom saopštenju četiri visoka zvaničnika.
Napredak u političkom procesu treba da ide zajedno sa strogim poštovanjem ostalih obaveza u oblasti bezbednosti, dodali su oni.
„Te mere moraju da budu sprovedene što pre kako bi se nastavilo povlačenje tenkova i lakog noaružanja i deminiranje zone Širokin“, na istoku Ukrajine.
Zvaničnici su istakli značaj „centralne uloge“ koju igra Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u proveri primene primirja od 15. februara kao i povlačenja teškog naoružanja s prve linije fronta.
Ruske vlasti su ranije danas osudile nacrt ustavnih reformi u Ukrajini, prema kojem će veću autonomiju dobiti područja pod kontrolom proruskih pobunjenika, ocenjujući ih kao parodiju ukrajinskih vlasti.
„Nacrt reforme je pripremljen bez učešća pravih predstavnika Donjecka i Luganska i nisu uzeti u obzir interesi jugoistočne Ukrajine“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.
Dodaje se da „parodiju predstavlja pokušaj da se to predstavi kao ispunjavanje obaveza u skladu s mirovnim sporazumom“ iz Minska, postignutom u februaru.
Ukrajinski parlament juče je raspravljao o tom nacrtu ustavnih reformi prema kojem će biti proširena ovlašćenja lokalnim i regionalnim vlastima, ali nije potvrđen status poluautonomije teritorija pod kontrolom pobunjenika, kao što to oni zahtevaju.
Prema tesktu reforme, taj poseban status može samo da odredi poseban zakon i to samo za period od tri godine, ne duže.
„Decentralizacija“ i „specijalni status“ pobunjeničkih regiona Donjecka i Luganska predviđeni su sporazumom u Minsku, koji je postignut uz posredovanje Angele Merkel i Olanda i u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com