Samo proteklog vikenda 50 Kurda, koji su već zatražili azil u Nemačkoj odlučilo je da se vrati u Irak, jer zapadna Evropa ipak nije ono čemu su se nadali, izvestile su Agencije za izbeglice.
Kako bi stigao do Nemačke, koju je smatrao obećanom zemljom, Mohamed Aziz Kadir hodao je osam sati kroz Tursku i proveo mučnih 20 sati u kamionu, pišu britanski mediji.
„Sedeli smo sa kolenima pritisnutim uz grudi. Jedva smo mogli da dišemo. To nije bio human način putovanja. Osećali smo se kao stoka. Ljudi su koristili boce u nedostatku toaleta i smrad je bio grozan“, ispričao je.
Kada se konačno dokopao Nemačke, Kadir, koji je poreklom Iračanin, shvatio je da to ipak nije zemlja za njega pa je odlučio da se vrati kući. Ono sa čime mora da se suoči u Iraku ipak mu je podnošljivije od života u izbegličkom kampu.
„‘Kada sam prvi put ušao u kamp bio sam šokiran razlikom između Berlina kog sam imao na umu i onoga što sam video. Gledali su me kao građanina drugog reda, nisam se osećao poštovanim. Kada sam hodao gradom, bilo je očigledno da sam izbeglica iz kampa“, požalio se.
Podaci Agencija za izbeglice pokazuju kako je sve veći broj kurdskih izbeglica koji se vraćaju kući, čak i dok se stotine hiljada Sirijaca, Iračana i Avganistanaca teškim putem probijaju do zapadne Evrope. Od prošle godine, prema iračkom ministarstvu migracija, iračku kurdsku regiju napustilo je 25. 000 ljudi.
U tranzitnom kampu u predgrađu Berlina Kadir je bio dva i po meseca. Planirao je da otvori piceriju i da zaradi novac kako bi pomogao porodici u Erbilu, ali oženio se i gajio decu u Evropi. Iz Iraka je pobegao jer su se gradu u kom je živeo približavale snage Islamske države. Tvrdi kako su se u kampu uslovi počeli da pogoršavaju s pristizanjem sve većeg broja izbeglica. Hrana je bila ograničena na dva obroka dnenvo, a pravila kampa određivala su i vreme ulaza ili izlaska iz kampa.
„Zbog teške situacije u kampu, osećao sam da je život u mojoj zemlji bolji“, rekao je Kadir i avionom se vratio u Irak.
Navaf Alias, koji je takođe odlučio da napusti Evropu. On je proteran u kamp u blizini kurdskog grada Dohuka, nakon što je njegovo selo osvojio ISIS prošle godine. Teški uslovi naterali su ga da sreću potraži u Evropi. Platio je 20. 000 dolara krijumčarima kako bi sa sinom stigao do Nemačke.
„Nemačka vlada ponudila je hranu i 540 eura meni i mom sinu, ali to nije bilo dovoljno. Moj sin bio je tužan i uplašen, bilo je teško pronaći nekoga sa kim se može da se razgovara na kurdskom ili arapskom“, požalio se Alias. Sada se vratio u šator u Dohuku, a on mu je draži od situacije u Nemačkoj.
„Moja zajednica me je primila natrag. Prijatelji su se okupili kako bismo pili pivo i pušili, baš kao i pre“, zaključio je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com