Evropska komisija predložila je fond od 13 milijardi evra za odbranu i bezbednost, prvi put, kako bi se pomoglo jačanje iscrpljenih vojski koje se umnogome oslanjaju na Sjedinjene Američke Države. Svrha fonda za period od 2021. do 2027. godine jeste da podrži napore EU da integriše vojske — što su planovi koje je odavno blokirala Velika Britanija.
Dok direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma i general-major u penziji Mitar Kovač smatra da je to pokušaj postepenog osamostaljivanja od SAD i da to neće ići lako, pogotovo bez podrške Rusije i Kine, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže da je ova odluka potpuno očekivana zbog novih geopolitičkih odnosa. Čelnicima u Briselu se jasno nameće zaključak da EU mora samostalno da razmišlja o svojoj bezbednosti i da će se neki izazovi odnositi, pre svega isključivo na zemlje-članice. Međutim, postavlja se pitanje — da li će uprkos pritiscima Vašingtona EU ipak uspeti da izdvoji ova sredstva?
„Ukoliko postoji namera EK i predlog, onda već postoji bazični konsenzus Berlina i Pariza da se uloži više novca u zajedničke bazične bezbednosne projekte i ovaj fond od 13 milijardi evra usmeren je u dva pravca. Jedan na posebne istraživačke projekte i drugi koji bi bio na raspolaganju da pomogne i dopuni investicije koje države-članice imaju prema nacionalnim i bezbednosnim sistemima“, kaže Surlić.
On dodaje da je 13 milijardi evra poprilično velika suma novca, pogotovo ako se uzme u obzir da EU na nacionalnom nivou nije uopšte ulagala u projekte koji su se odnosili na odbranu i bezbednost. Ipak, Surlić celokupnu zamisao Evropske komisije stavlja u kontekst samita NATO zemalja.
„Podsetiću da je Donald Tramp tražio da NATO zemlje u Evropi moraju više da ulažu u odbranu i smatram da je ovo dogovor EU. Mnogi će ovo tumačiti kao osnivanje evropske vojske, a neko kao pokušaj da se ipak očuva evroatlantska veza, tako što bi se odgovorilo na zahteve aktuelnog američkog predsednika. U svakom slučaju, Evropa je na velikom testu, a osnovni cilj Berlina i Pariza jeste da pokažu snagu Unije i posle izlaska Velike Britanije, koja se protivila bilo kakvom samostalnom projektu odbrane u odnosu na SAD“, naglašava naš sagovornik.
Mitar Kovač kaže da će ceo proces trajati dugo sa značajnim posledicama po mir i bezbednost u Evropi.
„SAD će teško prihvatiti realnost da postepeno napuštaju evropski prostor. Taj proces će usporavati i kočiti preko Poljske, baltičkih država, Rumunije i Albanije. U domenu te strategije jeste izazivanje kriza, pa i lokalnih ratova u Evropi, kako bi britanske i američke oružane snage ostale prisutne na terenu“, dodaje direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma. Kao primere Kovač navodi ukrajinsku krizu, situaciju u Gruziji, naglašava i da se odnos baltičkih zemalja prema Rusiji uklapa u dugoročnu strategiju Vašingtona prema Evropi. Ipak, Stefan Surlić ne smatra da će Amerika ići tako daleko.
„Donald Tramp, bez obzira što je na poslednjem samitu G7 pokazao da ima drugačiji stav u odnosu na ostale učesnike, ipak ne može u potpunosti da vodi izolacionističku politiku, jer su mi neophodni saveznici u NATO-u. Nije u interesu SAD da od tradicionalnih savezničkih država pravi neprijatelje, kao i da bi takav plan EU osujetila“, kaže Surlić.
Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma i general-major u penziji Mitar Kovač ocenjuje da veća finansijska ulaganja u vojske evropskih država, ukoliko budu van sistema NATO-a, mogu doprineti izgradnji odbrambene i bezbednosne autonomnosti EU. „Ako se ta sredstva budu planirala preko institucija NATO pakta, onda je to ozbiljan indikator za tvrdnju da SAD i Britanija kontrolišu ceo proces militarizacije EU i njenog guranja u rat na istoku“, zaključuje Mitar Kovač za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com