Poruka kineskog predsjednika Si Đinpinga o potrebi preraspodele bogatstva kako bi i niže klase osetile dobrobiti ekonomskog rasta naglo je podstakla osećanja dobročinstva kod tamošnjih milijardera.
Kako prenosi Bloomberg, iznos donacija koje su u dosadašnjem delu godine uplatili bogataši i velike kompanije već sada za petinu premašuje ukupni prošlogodišnji iznos.
Službeni podaci pokazuju da su privatne donacije do sada dosegle 5 milijardi dolara. Poređenja radi, prošle godine su donacije privatnih osoba i kompanija iznosile 4,12 milijardi dolara, a u do sada najizdašnijoj godini u poslednjih pet, 2018., donirano je 4,3 milijarde dolara.
Ovakav skok svesti o potrebitima rezultat je promene kineske politike prema raspodeli nacionalnog bogatstva koji je predsednik Si definisao kao povećanje “zajedničkog prosperiteta”.
Si je tu kovanicu ove godine spomenuo najmanje 65 puta u govorima i javnim istupanjima. Primera radi, cele prošle godine “zajednički prosperitet” je spomenuo “samo” 30 puta.
Zapadnim analitičarima još nije potpuno jasno koje će sve političke implikacije uključivati ova kampanja. Ali, Kina je identifikovala “treću raspodelu bogatstva” – u vidu donacija pojedinaca i korporativne filantropije – zajedno s vladinim i tržišnim intervencijama.
Sa sastanka 17. avgusta koji je okupio visoke zvaničnike kineske Komunističke partije poručeno je da vlada treba “razumno da prilagodi nadprosečne dohotke i podstakne ljude i kompanije s visokim prihodima na veće davanje društvu”.
Ova ideja “socijalne ruke”, prema napisima državnih medija, oslanjaće se na moralnu obavezu i društvena očekivanja kako bi inspirisala najbogatije Kineze na poklanjanje dela lične imovine.
Međutim, ova politika ne znači da će Peking “ubiti bogate” kako bi pomogli siromašnima, pojasnio je juče tokom brifinga s medijima Han Wenxiu, član centralne finansijske i ekonomske komisije.
Oni koji su se obogatili treba da pomognu onima ispod sebe na društvenoj lestvici, ali će vlada i dalje podsticati rad i zalaganje svakog pojedinca. “Ne možemo čekati na pomoć, oslanjati se na druge ili moliti za pomoć”, izjavio je Han, a prenosi Rojters.
Nije obvezno. Ali…
Han je rekao i da “donacije nisu obvezne”, ali će ih vlada podstaći i kroz poresku politiku. Inostrani investitori veruju da Peking pokušava da smanji troškove života građana nauštrb velikih kompanija.
Iako se društveno odgovorno poslovanje i filantropija na Zapadu praktikuju već godinama, analitičari smatraju da su se kineski milijarderi tako brzo odazvali vladinom pozivu imajući u vidu u kakve probleme mogu upasti ako krenu “protiv struje”. Najbolji je primer vlasnik Alibabe Džek Ma, koji se krajem prošle godine, nakon kritike poslovnog modela državnih banaka, naglo povukao iz javnosti.
Valja naglasiti da je ovogodišnji iznos od pet milijardi dolara verovatno u stvarnosti još i veći. Kineski državni mediji preneli su da su najpoznatije kompanije i bogate javne osobe uplatile više od 600 miliona dolara za sanaciju posledica nedavnih poplava u provinciji Henan.
Uz to, internet gigant Tencent najavio je da će za svoje buduće projekte društveno odgovornog poslovanja izdvojiti 15 milijardi dolara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com