Saudijski kralj Salman bin Abdulaziz proveo je još jednu temeljnu reformu, ovog puta kada je reč o budućem nasledniku na čelu arapske kraljevine. Naime, novi arapski prestolonaslednik je Mohamed bin Salman, sin aktuelnog monarha Saudijske Arabije. Dugogodišnji dopisnik CNN-a s bliskog istoka kaže da je to značajno brža konsolidacija moći nego što je bilo ko očekivao.
„Saveznici i saradnici sada imaju jasne indicije ko je danas glavni u kraljevstvu, ali i ko će, potencijalno decenijama upravljati Saudijskom Arabijom“, rekao je Džon Defterios.
Sa svega 29, Mohamed bin Salman postao je najmlađi ministar odbrane na svetu, a u međuvremenu je svoju domovinu gurnuo u brutalni rat sa Jemenom. Princ Mohamed je bio još tinejdžer kad je počeo da trguje deonicama i imovinom, a kada bi naletio na kakav problem, otac bi mu pomogao da sve reši bez muke.
Why is #SaudiArabia's #CrownPrince #MohammedBinSalman called 'Mr. Everything' >> https://t.co/ynT3Ri3296 pic.twitter.com/2GDwPFrkvP
— Khaleej Times (@khaleejtimes) June 21, 2017
Za razliku od svoje starije polubraće, MBS (kako ga zovu), nije se školovao u inostranstvu, nego je odlučio da ostane u Rijadu gde je pohađao King Saudi fakultet i diplomirao pravo. Kolege su ga smatrale ozbiljnim mladim muškarcem koji nije pušio, pio niti se zabavljao.
2011. godine, otac mu je postao zamenik prestolonaslednika, pa je osigurao Ministarstvo odbrane ogromnim budžetom i unosnim ugovorima o nabavci oružja. MBS, kao privatni savetnik, vodio je kraljevski dvor odlučnom rukom nakon što je njegov otac imenovan princem 2012. godine.
Princ Mohamed je uvek bio uz oca koji svog miljenika nije ispuštao iz vida dok se penjao na lestvici hijerarhije. Unutar saudijske religijske i poslovne elite postalo je nepisano pravilo da se do oca može doći jedino preko sina. Kritičari tvrde da je imao puno sreće, iako je moć, a ne novac, ono što mladog princa tera napred. Kad je Salman nasledio presto u januaru 2015. godine, već se u velikoj meri oslanjao na sina. 79-godišnji kralj navodno boluje od demencije i može da se koncentriše na bilo šta tek nekoliko sati dnevno.
Zato MBS ustvari upravlja kraljevstvom. A njegova moć dramatično se povećala u prvih nekoliko meseci Salmanove vladavine. Princ Mohamed je postavljen na mesto ministra odbrane, na čelo Aramkoa – nacionalne elektroprivredne kompanije, postao je šef novog moćnog državnog tela – Veća za ekonomiju i razvoj poslova – koje nadgleda sva ministarstva i upravlja svim javnim fondovima.
MBS je bio zamenik prestolonaslednika, ali je osigurao nadmoć nad svojim rivalom Mohamedom bin Najefom – koji je bio glavni prestolonaslednik i ministar unutrašnjih poslova. S obzirom da nema živaca za birokratiju, MBS je ubrzo ostavio veliki trag zahtevajući da ministarstva svaki mesec dostavljaju podatke o svojoj uspešnosti, što je dosad nečuveno u ekonomskom sistemu koji je vođen nepotizmom i korupcijom. Njegove iznenadne, nenajavljene posete ministarstvima, prilikom čega zahteva uvid u knjigovođstvo, postali su legendarni, ša su mladi Saudijci počeli marljivo da rade.
https://www.youtube.com/watch?v=MH_QbzGvZCQ
„On je izrazito popularan među mladima. Naporno radi, planira ekonomske reforme i otvoren je prema njima. On razume mlade“, izjavio je jedan poslovni čovek. A mišljenje mladih je itekako bitno, budući da je 70 posto stanovništva mlađe od 30 godina, pa je visoka nezaposlenost (procenjuje se da je između 20 i 25 posto).
Zbog istog elana sa kojim se bacio na ekonomske reforme, poveo je i Saudijsku Arabiju u gadan rat u susedni Jemen. Lansirao je vazdušnu kampanju protiv pobunjeničkih snaga Houta koje su isterale predsednika Abda Rabuha Mansura Hadija iz zemlje.
Decenije saudijskog opreza bačene su u vetar kad je MBS odlučio da povede zemlju u operaciju „Odlučujuća oluja“. Verovatno mu se u danom trenutku to činilo kao dobra zamisao: mladi, ambiciozni sin starog kralja vodi narod u rat protiv pobunjenika u problematično susedstvo na severu. A ako uzmemo u obzir činjenicu da pobunjenike podržava Iran, veliki neprijatelj Saudijske Arabije, to samo čitavu akciju čini puno privlačnijom.
Saudijska vojska je puna novog, milijardi dolara vjednog oružja, a MBS je poželeo da pokaže i svojim pristalicama i neprijateljima koliko vredi. Njegov plan je bio brzo da donese pobedu, kako bi potvrdio status vojnog vođe i smestio se na isto mesto na lestvici na kom se nalazi i njegov poznati deda – Ibn Saud, veliki ratnik i osnivač moderne Saudijske Arabije. MBS je sa druge strane ignorisao činjenicu da su Houti bili dobra zaštita od stvarne pretnje: Al Kaide na arapskom poluostrvu. Takođe je zaboravio da su uporni Houti porazili Saudijce u graničnom ratu nekoliko godina ranije.
Tako ni ovaj rat nije bio brz i unapred dobijen, jer traje već dve godina, pa zbog njega najviše pate građani Jemena. U intenzivnim vazdušnim napadima najviše je stradala infrastruktura zemlje, dok Houti i dalje kontrolišu glavni grad i većinu severa zemlje.
Nemačka obaveštajna služba u jednom dokumentu opisala ga je kao političkog kockara koji destabiliše svet proxy-ratovima u Siriji i Jemenu. Vrlo neobičnom igrom slučaja, dokument je odmah procureo u medije, tako brzo da bi neko još mogao da pomisli da se to i htelo postići kako bi kritika Saudijskoj Arabiji stigla neslužbenim putevima, a opet dovoljno snažno da se ne može ignorisati.
Mohamedu bin Salmanu to nije naštetilo. Saudijska Arabija ni ranije nije bila cepljena od potpore terorizmu, a i dalje direktno učestvuje u ratu u Jemenu, koji se još uvek naziva građanskim. Bin Salman i dalje insistira na ekonomskom projektu diverzifikacije ekonomije saudijske monarhije do 2030., tako da više ne zavisi od nafte.
Saudijska Arabija i dalje, iako možda i najvažniji saveznik Zapada na Bliskom istoku, na trenutke i granično pristojno kritikuje američkog predsednika. Povremeno održava kontakte i sa Kremljem u trenucima kad posebno zaiskri sa Vašingtonom, prenosi Avaz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com