Šef ruske diplomatije objavio je da će Moskva, radi suprotstavljanja planovima koje Amerika ima prema Venecueli, mobilisati sve zemlje u Ujedinjenim nacijama koje poštuju njenu Povelju. Lavrov je otkrio da je formiranje te grupe zemalja već počelo i izrazio očekivanje da će na Ist riveru „imati ozbiljnu podršku“.
Komentarišući ovaj potez Rusije nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da on leži u suštini ruske pozicije kada je u pitanju situacija u Venecueli. Posle pokušaja Amerike da smeni aktuelnog predsednika i uspostavi režim koji će joj odgovarati, očekivano je da Rusija pozove na poštovanje povelja Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava.
„Sada kada su se odnosi na globalnom nivou promenili, kada imamo multipolarni svet, kada pored SAD imamo i druge velike sile od kojih zavise tempo i sadržaj međunarodnih odnosa, mislim na Kinu i Rusiju kao stalne članice Saveta bezbednosti, upravo te dve velike sile se zalažu za ponovno vraćanje međunarodnog poretka u kome će važiti norme i standardi uspostavljeni Poveljom UN posle Drugog svetskog rata“, kaže Milivojević.
On dodaje da će Rusija i grupa zemalja koju će formirati u klupama na Ist riveru tražiti da se poštuje legalan i legitiman režim i volja naroda koja je izražena na izborima, ali i da se predupredi ponašanje suprotno međunarodnom pravu i Povelji UN, a to je da se vojnom intervencijom ili na neki drugi način u Venecueli uspostavi režim koji odgovara velikoj sili, u ovom slučaju SAD.
„Treba podsetiti da je princip međunarodnog prava jedan od deset principa međunarodnog poretka, to isto važi i za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta suverenih država i nemešanje u njihove unutrašnje stvari, kao i za mirno rešavanje sporova. Svi ti principi treba ponovo da dobiju svoje mesto kako bi se međunarodni poredak sačuvao i kako bi globalni odnosi ipak bili na neki način usmereni ka principima koji bi važili za sve“, podvlači Milivojević.
Na pitanje Sputnjika na koje države Rusija može da računa u ovoj „grupi za spas Venecuele“, on odgovara da će u nju verovatno ući sve suverene države koje isto misle. On podseća da je poziv Vašingtona da se Gvaido prizna kao predsednik sledilo tek 50 država, što je četvrtina država stalnih članica Ujedinjenih nacija.
„Tu se sigurno, kada je reč o stalnim članicama Saveta bezbednosti, može računati na Kinu, ali i na veliki deo država Latinske Amerike, Afrike, Azije, na sve one države koje nisu priznale Gvaida koga je Amerika nametnula kao nekakvog predsednika i koje i dalje smatraju da je u Venecueli važeći režim legalno izabranog predsednika Madura i da je osnov pristupa Venecueli upravo to, legalitet i legitimitet režima. Drugo je pitanje da li je vlast u redu, da li treba da se menja, a to zavisi od volje naroda u Venecueli i treba da se rešava izborima“, ističe naš sagovornik.
On dodaje da stav Ruske Federacije oko situacije u Venecueli potpuno odgovara njenim, ali i našim stavovima vezanim za Kosovo i Metohiju, te da se zbog toga Srbija od početka krize principijelno držala svog stava.
„Srbija od toga sasvim sigurno neće odustati, bez obzira na pritiske. Pazite, ako jedna Turska može da zauzme takav stav, nju posebno navodim, zato što je članica NATO-a, a i sama je bila žrtva pokušaja jednog nametnutog puča ili ako hoćete iscenirane promene režima, nema razloga da Srbija od toga odustaje“, kaže Milivojević.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Majk Pompeo sastaće se u Finskoj 6. maja u okviru ministarskog zasedanja Arktičkog saveta. Glavna tema razgovora biće kriza u Venecueli.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com