Predstojeći samit G20 dobio je sasvim novu dimenziju nakon izjave Donalda Trampa da tom prilikom želi da se sastane sa Vladimirom Putinom. Iako je još uvek nepoznato da li će do tog susreta uopšte i doći, analitičari su saglasni da je izuzetno mala verovatnoća da bi ovaj sastanak mogao biti prekretnica u odnosima između Rusije i SAD.
Ova izjava američkog predsednika usledila je u jeku nesuglasica koje se mogu svakodnevno čuti na relaciji Vašington-Moskva i to po maltene svim pitanjima sa međunarodne političke scene, počevši od Venecuele, preko Sirije, pa sve do izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Iako je Tramp u svojoj nameri delovao poprilično sigurno, iz Moskve po pitanju predstojećeg susreta ništa konkretno nisu rekli. Štaviše, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da iz Bele kuće nije stigla nikakva zvanična inicijativa, te da samim tim nisu ni počele pripreme sastanka.
Iako zvanične potvrde o susretu nema, politički analitičar i izvršni direktor Međunarodne posmatračke organizacije CIS-EMO Stanislav Bišok smatra da će do sastanka sasvim izvesno doći, budući da je format ovog susreta na marginama samita G20 organizaciono daleko jednostavniji nego kada bi Tramp, recimo, dolazio u Rusiju, ili pak Putin putovao u Ameriku.
To je, kako objašnjava, bezbednija varijanta, jer je takav susret moguće u svakom trenutku otkazati ili ga zameniti nekim usputnim pozdravom ili rukovanjem u hodniku i to „na putu do toaleta“.
Upitan šta možemo da očekujemo od predstojećeg susreta, Bišek sugeriše da bi najbolje bilo prvenstveno pogledati kakvi su dosadašnji uspesi njihovih sastanaka, te podseća da se oni nisu baš najbolje završili, te da je nakon svakog njihovog susreta usledilo mnoštvo novih optužbi na račun Rusije od strane SAD po pitanju mešanja u izbore, ali i drugih stvari, što se potom pretvaralo u uvođenje novih sankcija.
Dakle, konstatuje on, stvar je poprilično kontradiktorna — sa jedne strane činjenica je da lideri velikih zemalja moraju regularno da se sastaju, kako bi makar imali sliku o tome oko čega se sve ne slažu, a sa druge imamo situaciju da se nakon svakog tog susreta bilateralni odnosi još više komplikuju.
„Stoga mislim da je malo verovatno da će doći do nekog proboja u odnosima između Rusije i SAD, jer ne postoji nikakav osnov da se smatra da bilo šta može dobro da se rodi u žiži svih ovih nesuglasica koje danas postoje“, dodaje.
Sličnog stava je i Aleksandar Kubiškin sa Fakulteta za međunarodne odnose u Sankt Peterburgu, koji smatra da je teško bilo šta komentarisati po pitanju predstojećeg susreta, ne samo jer zvaničnog zahteva da se susret organizuje još uvek nije ni bilo, već zato što je stil vođenja spoljne politike aktuelne američke administracije, baš kao i samog Trampa, sasvim nepredvidiv.
Svedoci smo, kako tvrdi, potpunog kolapsa svih diplomatskih tradicija i stiče se utisak da je politika dobila nekakav „reaktivni“ karakter — američka administracija sve što čini jeste da reaguje na svakodnevna dešavanja koja su, uzgred budi rečeno, bolna.
Iako je siguran da će do susreta zapravo doći, Kubiškin smatra da on neće imati efekta. „Ne treba verovati svim optimističnim izjavama Trampa o tome kako želi da se pomiri sa Rusijom. Svaki put kada tako nešto kaže, uslede nove sankcije i nova ograničenja, baš kao što se trenutno vode rasprave u Kongresu kakve mere je potrebno preduzeti po pitanju gasovoda ’Severni tok 2‘“, konstatuje.
Kubiškin dodaje i da je činjenica da obe strane žele dijalog, ali da nijedan takav dijalog do sada nije dao nikakve rezultate. „To je apsolutni haos, jer je čak i u eri Hladnog rata postojala određena logika u pregovorima, određena shema uz pomoć koje su i postignuti brojni dogovori i sporazumi koji se praktično nikada nisu kršili“, zaključuje on.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com