Bivši zamenik državnog sekretara SAD Stroub Talbot tvrdi da je Moskva odigrala ključnu ulogu kako bi prestalo NATO bombardovanje 1999.
Uloga Rusije, prema njegovim rečima, ogledala se u tome što je razuverila Miloševića da će stati u odbranu Srbije, a podržavala je i zahteve Zapada da međunarodne mirovne snage, među kojima su bile ruske vojne jedinice, preuzmu kontrolu nad Kosovom.
Američki diplomata na sajtu Brukings, u tekstu povodom 70. godišnjice Alijanse, između ostalog, piše i o događajima vezanim za bombardovanje SRJ 1999. godine. Tada je predsednik SAD bio Bil Klinton, a Talbot je bio zamenik državnog sekretara.
Kako navodi Talbot, Boris Jeljcin, koji je na čelu Rusije nasledio Mihaila Gorbačova, imao je poseban odnos sa Klintonom. On podseća da je Srbija bombardovana u vreme kada se obeležavala pedesetogodišnjica postojanja NATO.
„Klinton je pozvao Jeljcina na rođendanski događaj kao specijalnog gosta, pošto su njih dvojica ostvarili napredak u definisanju ‘partnerstva’ između NATO i Rusije“, navodi Talbot u tekstu koji prenosi Forum za bezbednost i demokratiiju.
„Međutim, mračni oblak se nadvio nad nečim što bi bio veseo događaj. Dok je obeležavanje godišnjice bilo u toku, NATO je bio u ratu sa Srbijom. Desetgodišnje razaranje u Jugoslaviji je došlo do svog opasnog i krvavog klimaksa. Slobodan Milošević, predsednik Srbije, vodio je genocidni rat protiv sopstvenih sugrađana, muslimana na Kosovu. Miloševićeve snage su činile masakre i proterivale desetine hiljada Kosovara u susednu Makedoniju, stvarajući tako humanitarnu katastrofu na obe strane granice i destabilišući i samu Makedoniju“, tvrdi američki diplomata.
Kako dodaje, mnogi Rusi su želeli da njihova vlada stane na stranu Srbije. „Jeljcinovo prisustvovanje sastanku u Vašingtonu nije dolazilo u obzir dok su NATO avioni bombardovali Beograd. Ali čak i tokom ove mračne situacije na Balkanu, Jeljcin je zvao Klintona tokom događanja i rekao mu da će Rusija, misleći ovde na sebe, preuzeti sve diplomatske korake kako bi okončala rat“, piše Talbot.
Kako dodaje, poslao je Viktora Černomirdina, jednog od njegovih bivših premijera, da zajedno sa Martijem Ahtisarijem, predsednikom Finske, formira tim. „Dvojica lidera zemalja koje nisu bile članice NATO uspeli su da prisile Miloševića da poklekne. Ključni faktor je bila sposobnost Černomirdina da razuveri Miloševića da će Rusija stati u odbranu Srbije, i ne samo to, Rusija je podržavala zahteve Zapada za obustavljanjem bombardovanja i da međunarodne mirovne snage, među kojima su bile ruske vojne jedinice, preuzmu kontrolu nad Kosovom“, tvrdi dalje Talbot.
On još dodaje i da je taj „katastrofalni rat konačno okončan najvećim delom zahvaljujući ruskoj diplomatiji“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com