Najnoviji politički fenomen u Evropi, pokret „žutih prsluka“, izvojevao je pobedu u Francuskoj, prethodno se vrlo brzo „primio“ u Holandiji, Belgiji, pa čak i u Crnoj Gori i preti da „zapali“ i ostatak Starog kontinenta.
Simbolički, žuti prsluci se koriste i izgleda da će se tek upotrebljavati kao simbol političke borbe i u oblastima koje nemaju mnogo veze sa izvornim pokretom nastalim u Parizu. Ono što je nekad bila pesnica Otpora, koju su i Srbi izvezli u mnoge države, to je danas prsluk koji se nalazi u gepeku svakog automobila. Zato se i širi lako kao epidemija.
Žuti prsluci su veoma efektan politički simbol, kaže za Sputnjik politički analitičar Cvijetin Milivojević, direktor i vlasnik marketinške agencije „Pragma“.
„Prva asocijacija na žuti prsluk za sve one koji imaju vozačku dozvolu jeste obavezno nošenje prsluka prilikom zaustavljanja automobila na auto-putu. Ovi protesti su i počeli zbog previsokih cena goriva, odnosno zbog činjenice da u većini evropskih zemalja, a Srbija je po tome karakteristična, kad padne cena barela nafte na svetskom tržištu, po pravilu, u maloprodaji ne padne cena goriva i obrnuto. Kad se poveća, onda dramatično skoči cena u veleprodaji“, kaže Milivojević.
Kad je reč o „epidemiji žutih prsluka“, to je nešto što predstavlja efektan simbol u normalnom svetu koji se na bavi temama identiteta i koji ima zaokružene države punog suvereniteta i dominantne su socijalne i životne priče, oko čega se okupljaju mase zadovoljnih i, mnogo češće, mase nezadovoljnih.
„Ta simbolika je potpuno jasna i ja očekujem da će se ona širiti na još zemalja EU, pogotovo ove koje stoje lošije, ove iz druge evropske lige koje su formalno članice Evropske unije“, smatra Milivojević.
On dodaje da očekuje neku vrstu gibanja koje će zahvatiti i nas, pošto se poslanik opozicije u Skupštini Srbije pojavio u žutom prsluku na zasedanju parlamenta, „a to je jedna vrsta upozorenja i poziv vlastima da se ozbiljno pozabave problemima građana“.
Na pitanje da li „žuti prsluci“ simbolički predstavljaju situaciju u kojoj su se „obojene revolucije“ okrenule protiv svojih tvoraca, Milivojević odgovara da bi se to moglo indirektno tako protumačiti, jer ne vidi direktnu vezu pošto su protesti u Francuskoj manje-više spontani.
„Kad govorimo o samoj boji, ovaj fluoroscentni žuti prsluk je jedna vrsta upozorenja, kao žuto trepćuće svetlo. ’Narandžaste revolucije‘ su, po meni, pre svega jedan eufemizam za nešto što se zove kontrarevolucija i što u pozadini ima svrhu da pokaže da iza toga ide i sila“, kaže Milivojević.
Vrlo retko su „narandžaste revolucije“ bile „plišane evolucije“ i obično iza njih ide i nešto drugo. Nekada to nešto drugo i eskalira, a nekada ostane kao neka tiha pretnja, preventiva za slučaj da ne uspe neka „narandžasta revolucija“.
„Uvek se radujem kad vidim prave, spontane, iskrene, nepatvorene socijalne proteste, gde građani s punim pravom očekuju od onih na koje su preneli legitimitet, odnosno deo sopstvenog suvereniteta, da im referišu“, kaže Milivojević.
Danas, dodaje naš sagovornik, u celoj Evropi građani slušaju mantru da im političari stalno obećavaju bolji život, a da ga oni nikako ne osete.
Kad je reč o Francuskoj, odakle je krenuo talas „žutih prsluka“, Francuzi imaju drugi problem, a to je da je predsednik Makron dobio mandata na nekoj vrsti uslovnog legitimiteta, odnosno legitimiteta iz drugog izbornog kruga, u kome je bio cilj da ne pobedi kandidat desnice.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com