Finska je najsrećnija zemlja sveta, ali njeno stanovništvo stari brže nego većina drugih, što tamošnju vladu tera da pronađe nove stanovnike koji će pomoći uzdržavanju sve većeg broja penzionera, piše Blumberg.
Konsolidacije tržišta rada verovatno će biti centralno pitanje parlamentarnih izbora u Finskoj koji će se održati 14. aprila. Prema izveštaju državne agencije objavljenom u ponedeljak koji ističe ključne izazove u sledećem razdoblju, nova vlada moraće da pronađe način da podigne stopu zaposlenosti na 75 posto od svih radno sposobnih Finaca do 2023. godine, odnosno na 80 posto posle toga.
Trenutna stopa je 72 posto, što odgovara cilju koji je 2015. godine postavio sadašnji premijer Juha Sipila i koji se tada smatrao teško dostižnim. U to vreme samo 68 posto radno sposobnih Finaca je imalo posao, a zemlja se oporavljala od trogodišnjeg privrednog pada, drugog nakon recesije koja je počela 2008. godine, pa su prognoze bile sumorne.
Danas 140.000 ljudi više ima posao u odnosu vreme kad je Sipila stupao na dužnost, međutim još oko 150.000 novih radnika biće neophodno da bi najsevernija članica evrozone održala svoj sastav društvenog blagostanja.
– Finansiranje našeg nordijskog modela blagostanja, koji nas čini najsrećnijom zemljom sveta sa neverovatno visokim životnim standardom, zavisi od više stopama zaposlenosti – kaže Aki Kangasharju, glavni ekonomista Nordea Banka. Finska mora osigurati da ”svako ko može da radi ima posao”.
Premijer Sipila u nedelju je izjavio da će održavanje stope privrednog rasta od oko dva posto vremenom generisati porast zaposlenosti na željeni nivo.
– Ako vlada uspe da poveća stopu zaposlenosti iznad 75 posto, to će u potpunosti rešiti jaz između prihoda i troškova – rekao je Sipila za finski radio. Vlada je već pokrenula nekoliko mera za podsticanje zapošljavanja, među kojima su smanjivanje troškova rada i uvođenje modela koji bi nezaposlenima što pre pronašao radno mesto.
Globalni privredni rast takođe je generisao zapošljavanje, ali taj trend uskoro će nestati s obzirom na usporen rast najvećih ekonomija sveta.
Kangasharju rešenje vidi u još dubljim reformama tržišta rada koje bi mogle da povećaju broj slobodnih radnih mesta. Osim toga, Finci bi se mogli pripremiti i na određeno stezanje kaiša.
– Ako ne postignemo veću zaposlenost, moraćemo više da štedimo, odnosno srežemo troškove u javnom sektoru, što će opet dovesti do manjih prihoda od poreza i većih troškova za nezaposlene – zaključio je Kangasharju za Blumberg.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com