Iran je do sada, verovatno u strahu od američke reakcije, činio manje nego što je nuklearnim sporazumom propisano. Sada, kada su se SAD povukle iz sporazuma, Iran više neće imati zadrške. Iako i dalje ostaje pri odredbama sporazuma, pitanje je do kada će tako i ostati.
Teheran počinje sa obnovom programa obogaćivanja uranijuma, najavio je portparol iranske Organizacije za nuklearnu energiju Behruz Kamalvandi. Prema njegovim rečima, Iran će otpočeti povećanje proizvodnje gasa UF6, potrebnog za proizvodnju goriva za nuklearne reaktore i oružje.
Kamalvandi je rekao da se to radi po naređenju iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je u ponedeljak. 5. juna, naredio da Organizacija za nuklearnu energiju mora odmah da se pripremi za obogaćivanje uranijuma do nivoa od 190.000 separatnih radnih jedinica, što je i dalje u okviru sporazuma iz 2015. godine, koji je Iran potpisao sa velikim silama.
Da Iran tom odlukom ne izlazi iz sporazuma kaže i Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Iranci su činili manje nego što im je omogućeno samim sporazumom, verovatno strahujući od mogućnosti da Amerika povuče potpis sa sporazuma, kao što je i učinila. Sada, kada su videli da se to već desilo, idu na punu primenu svih odredbi“, kaže Janković.
Iran svojom odlukom o obnavljanju programa za obogaćivanje uranijuma šalje poruku i Evropi, čije se kompanije povlače iz te zemlje, strahujući od američkih sankcija, dodaje on. Poslednja evropska kompanija koja je najavila povlačenje iz Irana je francuski „Citroen“.
Važno je naglasiti da na ovaj način Iran još nije izašao iz okvira sporazuma, a sa druge strane, prošle nedelje Agencija za atomsku energiju Ujedinjenih nacija objavila je da je Iran omogućio pristup svim poznatim lokacijama koje bi inspektori te organizacije trebalo da obiđu.
„Iran, dakle, apsolutno sarađuje sa Agencijom za atomsku energiju i poštuje sporazum. Ovo je više diplomatska poruka, diplomatska reakcija“, zaključuje Janković.
Evropska reakcija će biti suzdržana i odmerena, predviđa Aleksej Muravjov, šef Odeljenja za Bliski istok u okviru Katedre za orijentalistiku Moskovske visoke škole ekonomije.
„Jasno je da Iran ne pominje obogaćivanje urana iz obesti, već zbog toga što Tramp želi da menja odredbe nuklearnog sporazuma i da Teheranu ponovo nametne sankcije. Evropa strahuje zbog ovoga, jer joj je jasno da su Iranci uvređeni i da nemaju više razloga da veruju Amerikancima. Predsednik Rohani je i ranije govorio da će, ako Amerika nastavi takvu politiku i odustane od obaveza koje je prethodno preuzela, Teheran nastaviti da obogaćuje uran. Evropljanima je sve jasno, shvataju celu situaciju. Ipak, mislim da će od najava, do početka realnog obogaćivanja urana proći određeno vreme i da se u Evropi nadaju da će u međuvremenu ipak biti postignut neki opšte prihvatljiv sporazum sa Amerikom. Nažalost, do takvog sporazuma, teško da će zaista i doći“, smatra Muravjov.
Odluka Teherana da obnovi program obogaćivanja uranijuma je odgovor na izlazak Sjedinjenih Država iz nuklearnog sporazuma, ali i svojevrsna reakcija da se EU, Rusija i Kina trude da očuvaju sporazum, smatra Irina Fjodorova iz Centra za Bliski i Srednji istok u okviru Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka.
„Ako Iran više ne bude u mogućnosti da uživa ekonomske koristi koje su bile predviđene nuklearnim sporazumom, kako pominje Teheran, biće to samo jedan razlog više da Iran na kraju ipak počne da obogaćuje uranijum, ali do nivoa koji se koristi za naoružanje. Problem je u tome što je evropskim kompanijama važnije da sačuvaju dobru saradnju i svoje prisustvo na američkom tržištu i zato će, ako dođe do toga da moraju da biraju, ipak ’pustiti Iran niz vodu‘. Situacija je već sada vrlo napeta i zato svaka izjava ima veliki i bolni odjek“, kaže Fjodorova.
Prestanak važenja nuklearnog sporazuma doveo bi, prema njenim rečima, do ozbiljnih posledica na Bliskom i Srednjem istoku.
Nakon što su Sjedinjene Države 8. maja istupile iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, druge potpisnice, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, objavile su da će se i dalje pridržavati sporazuma, uprkos američkoj odluci.
Međutim, evropske države podržavaju SAD u zahtevima da iranski raketni program mora da bude deo budućih pregovora. Iran je te zahteve odbio i pozvao evropske države da mu nadoknade buduću štetu od novonametnutih američkih sankcija. Ajatolah Hamnei je u ponedeljak takođe naglasio da Evropa ne treba da očekuje da Teheran ostane u okvirima sporazuma ako ne učini ništa kako bi ga zaštitila od posledica sankcija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com