Nešto čudno leti prema nama. Nešto malo i hladno i neobično brzo. Niko ne zna odakle dolazi ili gde ide…
Ovo je međuzvezdana kometa — drevna kuglica leda, gasa i prašine, formirana na zaleđenim obodima daleke zvezde, koju je neki sretni splet gravitacije bacio na put prema nama, piše Vašington Post.
Astronomima je ova kometa pravi mali paket podataka iz svemira — deo udaljenog mesta na koje ljudski rod nikad neće doći, ključ za sve svetove koje ne možemo direktno promatrati.
To je tek drugi međuzvezdani „uljez“ koji su naučnici videli u našem Sunčevom sistemu. I to je prva takva kometa koju su uspeli dobro da istraže. Prateći kretanje komete, proučavajući njen sastav i prateći njeno ponašanje, istraživači traže tragove o mestu iz kojeg je došla i prostoru koji je preletela da bi došla u naš sistem. Već su pronašli molekul koja se temelji na ugljeniku i eventualno vodi – dve poznate hemikalije u takvom vanzemaljskom objektu.
Naučnici su identifikovali hiljade svetova izvan našeg Sunčevog sistema: gasoviti divovi i sićušne stenovite sfere, svetovi osvetljeni prigušenim crvenim suncem i oni koji okružuju vrtoglave ostatke srušenih zvezda. Postoje čak i planeti koji kruže oko žutog sunca veličine poput našeg — iako ništa do sada pronađeno ne može odgovarati atmosferi koja ima vazduh i duboke, plave okeane poput Zemlje.
Ipak, čak i kada se gledaju kroz najmoćnije teleskope, egzoplaneti nisu vidljivi išta više od mrlja svetlosti, a putovanje do najbliže zvezde trajalo bi oko 40 000 godina.
Mrlja na horizontu otkriva tajne
Najbolja mogućnost naučnika za detaljnije ispitivanje drugog sunčevog sistema bio je dolazak komadića jednog od njih.
Astronom Genadi Borisov 30. avgusta uočio je bledu mrlju na horizontu, jedva prepoznatljivu na svetlucavoj pozadini zvezda i o svom otkriću obavestio je Centar za male planete.
U roku od nekoliko nedelja naučnici su prikupili dovoljno podataka za izračunavanje orbite kometa. Ali nisu pronašli ovalni put kojim se komete obično kreću oko sunca. Umesto toga, orbita je bila hiperbolička — nije se zatvarala u sebe. Objekt je takođe putovao ogromnom brzinom od oko 145.000 kilometara na sat, daleko brže od bilo koje komete, asteroida ili planeta koji kruže oko našeg sunca.
Dejvid Farnočija, navigacijski inženjer u laboratoriji NASA za mlazni pogon, među prvima je utvrdio da je kometa poticala iz drugog sistema.
U našem Sunčevom sistemu uočen je samo još jedan međuzvezdani objekt: stena u obliku cigare pod nazivom „Oumuamua“, havajska reč koja u prevodu znači glasnik „izdaleka“.
Ali „Oumuamua“ je već bio na izlazu iz sistema kad je otkriven 2017. godine, i bio je toliko slab da ga naučnici nikada nisu mogli izučavati u više od jednog piksela svetlosti. Nisu bili baš sigurni u ono što su videli — da li je u pitanju metal, stenoviti asteroid ili ledena kometa?
Nova kometa, koja je dobila ime 2I / Borisov u čast astronoma koji ga je prvi uočio, a očekuje se da će biti na dosegu teleskopa do jeseni 2020. Prema svom najbližem pristupu, sledećeg meseca, biće dvostruko dalje od Zemlje koliko je Zemlja udaljena od Sunca.
Iako je u Sunčev sustav ušao iz pravca sazvežđa Kasiopeja, naučnici još ne znaju odakle je tačno došao dolazi 2I / Borisov, niti koliko je dugo leteo međuzvezdanim prostorom. S obzirom na trenutnu brzinu, uvereni su da putuje milijunima godina, ako ne i milijardama.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com