Frajtal, gotovo anonimni gradić smešten u senci istorijskog grada Drezdena, našao se ove nedelje u nemačkim medijima zbog početka suđenja desničarskoj grupi ““Frajtal““, osumnjičenoj za terorizam, napade na izbeglice i pokušaje ubistava migranata.
Osumnjičeni, sedam muškaraca i jedna žena, brane se ćutanjem u ovom procesu za koji se kaže da će biti mamutski i da je samo do septembra predviđeno 60 radnih dana, uz ispitivanje najmanje 90 svedoka.
Vođe grupe, Timo S. vozac po struci, i lagerista Patrik F. su na početku procesa opušteno, uz osmeh, razgovarali sa svojim advokatima i nastupali samouvereno, a analitičari procenjuju da svega troje, od osmoro optuženih, izgledaju kao da nisu ponosni na svoja dela.
Pred Višim zemaljskim sudom u Drezdenu jedan od 16 branilaca osmoro osumnjičenih imao je i žestoku ““razmenu vatre““ sa predsedavajućim suda, sudijom Tomasom Frezemanom.
U čitanju optužnice, koje je trajalo čak 45 minuta, objašnjeno je kako su, optuženi, sada stari između 19 i 39 godina do novembra 2015. godine delovali na ostvarenju svojih desničarskih i ekstremističkih ciljeva napadima na izbeglice, ali i političare koji drugačije misle od njih i svojim delima uznemiravali gađane i stvarali klimu straha.
Ukoliko bi se optužnica dokazala, preti kazna zatvora članovima grupe do 15 godina za pokušaj ubistva, odnosno, 10 godina za članstvo u terorističkoj organizaciji.
Mediji navode da je grupa imala namere čak i da žive spali svoje žrtve, a iz odbrane tvrde da se ovaj sudski proces ni u kom slučaju ne može porediti sa gerilskom, levičarskom grupom ““RAF““ Ulrike Majnhof koja je sedamdesetih godina prošlog veka sejala strah i smrt, kao ni sa suđenjem desničarskoj grupi NSU.
Upravo sada, kada se nazire kraj procesa grupi NSU, počelo je suđenje ““Frajtalu““.
Kada je reč o neonacizmu i desničarskom načinu razmišljanja, koji na nemačkom istoku ima plodno tlo, analitičari ukazuju da su se sve posleratne vlade- od prve Konrada Adenauera do aktuelne Angele Merkel, borile protiv takve političke ideologije.
Sudski proces protiv Beate Čepe iz NSU (Nacionalsocijalističko podzemlje), koji važi za najskuplji i najduži, približava se, posle četiri godine rada, kraju i Viši zemaljski sud u Minhenu je odlučio da je 14. mart poslednji datum za podnošenje dokaza, posle čega bi trebalo da usledi presuda.
NSU se na ““dušu stavlja““ ubistvo osam Turaka, jednog Grka i jedne nemačke policajke i vremenu od 2000. do 2007. godine, a za Čepe se kaže da se pred sudom u Minhenu ponaša kao svetica, dok je zatvoru ““ona prava““ – tamo vlada kao kraljica, manipuliše, daje ““ton““ i, izgleda, regrutuje svoje simpatizere.
““Ona glumi, kao u pozorištu….njeni nastupi pred sudom su inscenirani…autentična Čepe je ona, koju sam upoznala u zatvoru….““, napisala je novinarka Astrid Ebenhoh, koja je pre par godina nekoliko dana u zatvoru imala priliku da studira Čepe, baštovanku po zanimanju.
Čepe izgleda, veoma osetljivo, kada je njena ““koža““ u pitanju, tako da se, u svim zahtevima ove četiri godine da joj se obezbede maksimalno dobri uslovi, preko svog advokata žalila, između ostalog, i na ugroženost ljudskih prava.
Ova desničarka, a i njena odbrana, tvrdili su, naime, da ju je zatvorski psihijatar posmatrao i u vreme pauze na suđenju i pravio zabeleške, čime, je povredio njena ljudska prava. Psihijatar je, inače, još na počektu suđenja dao procenu da je Čepe sposobna za osećaj krivice.
Čepe je izbrukala Nemačku i Nemce, izazvala brojne kritike, smene u sigurnosnim službama, reakcije, ali i-bes Ankare i tursko-nemačke nesporazume u koji su se umešale i obe vlade – Berlin, ukazujući na nezavisnost sopstvenog sudstva, ali i tražeći od suda više senzibilnosti, a Ankara, zahtevajući fer suđenje i pravdu za svoje novinare.
Proces protiv NSU je, naime, počeo, uz velike nesporazume, pošto Viši zemaljski sud u Minhenu, prilikom prve dodele novinarskih akreditacija od 50 mesta, ni jedno jedino nije dodelio turskim medijima, obrazlažući to malim brojem sedišta u sudnici i činjenicom da su akreditacije dodeljivali hronološki.
To je, zatim promenjeno, a nemačka vlada se, u međuvremenu, izvinila i porodicama žrtava neonacista i isplatila na ime odštete milionsku sumu.
Kako je moglo da dođe do osnivanja ““NSU““, kako su oni mogli da ubijaju strance skoro deceniju, a da tek pre nekoliko godina budu otkriveni i Čepe uhapšena, kolika je tu odgovornost nadležnih službi- ta i mnoga druga pitanja traže odgovore.
Istraga polazi od toga da su ““NSU““ osnovali najmanje troje ljudi- Čepe, baštovanka po struci, jedina živa, zatim jedan profesorski sin i jedan pomoćni građevinski radnik.
Najmanje njih troje, Čepe , Uve Mundlos (+38) i Uve Benhart (+34) koji su živeli u Cvikau, u jednoj staroj, lepoj vili, a novac zarađivali krađama, su kao grupa NSU desetak godina, kako se tereti sada Čepe, ubijali strance po Nemačkoj, ali i pljačaki i napadali.
Mindlos i Benhart su pre nekoliko godina pronađeni mrtvi, za njih se kaže da su 2011. godine izvršili samoubistvo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com