Nemačka tajna služba BND nadzire elektronsku komunikaciju građana bez povoda i čuva kako metapodatke, tako i podatke o sadržaju komunikacije – uz teška ogrešenja o postojeće zakone o zaštiti podataka o ličnosti, piše Dojče Vele.
Kada je Edvard Snouden pre tri godine otkrio da tajne službe kompletno nadziru digitalni svet, a američka tajna služba NSA prisluškuje mobilne telefone nemačke kancelarke i drugih visokih političara, vlada u Berlinu je učinila sve da se informacije o tome što brže zataškaju.
U avgustu 2013, ministar u kancelarskom uredu Roland Pofala (CDU) proglasio je aferu završenom i naglasio da su optužbe „sklonjene sa stola“.
Tadašnji nemački opunomoćenik za zaštitu podataka o ličnosti Peter Šar, nezadovoljan tim odgovorom, poslao je svoj tim u kontrolnu posetu prislušnoj centrali nemačke obaveštajne službe BND u Bad Ajblingu.
„Kontrolna poseta“ se pretvorila u trogodišnje natezanje sa BND za vreme kojeg je istekao mandat Petera Šara tako da je čitavu stvar u međuvremenu u svoje ruke uzela njegova naslednica na funkciji – Andrea Foshof (CDU).
Pun naziv funkcije glasi: savezna opunomoćenica/savezni opunomoćenik za zaštitu podataka i slobodu informisanja. O osobama koje su predložene za tu funkciju glasa Bundestag.
Ona formalno pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali nije u njegovoj nadležnosti, već radi nezavisno, a od 1. januara ove godine nijedno vladino telo više nema ni formalno pravo nadzora nad njenim radom.
Foshofova je nastavila sa istraživanjem postupaka BND – tamo gde je Peter Šar stao – sa akribijom koja je mnoge iznenadila, s obzirom da su je aktivisti zaštite podataka optuživali da je prilično inertna u radu.
Njen izveštaj i pravna procena su odmah proglašeni tajnim dokumentima. Ali, do njih je ipak došla novinarska ekipa internet-magazina Necpolitik – i objavila kompletan tekst. U izveštaju od 60 strana piše da je BND izvršio 18 teških povreda prava i upućuje se 12 prigovora na njen rad prema odredbama Saveznog zakona o zaštiti podataka, navodi DW i dodaje da je ova vrsta prigovora najoštrije sredstvo kojim opunomoćenici raspolažu.
Andrea Foshof je tako konstatovala da je BND u više navrata „masivno i protivpravno sprečavao“ njene kontrole. Osim toga, da je tajna služba stvarala i godinama koristila datoteke o građanima bez odgovarajućih sudskih naloga.
Iako se podaci odnose samo na rad tima BND u Bad Ajblingu, opunomoćenica je naglasila da kršenja zakona o kojima govori ima „izuzetan značaj“ i spada u „jezgro zadataka Službe“.
Služba je, prema njenim rečima, nadzorom nad građanima bez pravnog pokrića „dolazila do podataka o ličnosti koje je sistematski dalje koristila“. Tvrdnja BND da su mu „ti podaci potrebni ne može da zameni nedostajući pravni osnov za njihovo korišćenje“.
Izveštaj je dalje pokazao da BND ne „prisluškuje“ samo satelite nad kriznim područjima – kao što je to tvrdio bivši šef Službe Gerhard Šindler – već i kablovsku komunikaciju.
Nadzorom nisu bili obuhvaćeni samo potencijalni teroristi, već i ogroman broj drugih građana. Pošto Služba nije htela da saopšti koliki je taj broj, Andrea Foshof je izračunala da postoji odnos od 1:15, dakle, na svaku ciljnu osobu dolazi 15 građana čiji podaci se nedozvoljeno uzimaju i memorišu – iako su za konkretan zadatak Službe nepotrebni.
Prema izveštaju Foshofove, BND je u Bad Ajblingu formirao sedam datoteka iako nije imao zvanično odobrenje za to. U tim datotekama su podaci o ličnosti koji su upotrebljavani mimo odgovarajućih propisa.
Tako, na primer, nije navedena konkretna svrha obrade i upotrebe podataka o građanima, što je teško ogrešenje o zakon. Zbog toga Andrea Foshof zahteva da BND „hitno obriše“ sve te datoteke i „momentalno prekine svaku dalju upotrebu tih podataka.“
Jedna od pomenutih sedam datoteka ima naziv XKEYSCORE. Reč je o ozloglašenoj alatki američke tajne službe NSA kojom ona nadzire svu privatnu komunikaciju, to jest, gotovo sve što jedan korisnik radi na internetu.
BND, prema izveštaju Foshofove, koristi XKEYSCORE za dobijanje, obradu i skladištenje informacija, i to ne samo metadata, već i sadržaja komunikacije.
U njenom izveštaju piše da ovaj sistem na osnovu pojmova koji se slobodno definišu ili kombinuju nadzire čitav svetski internet-saobraćaj (IP-saobraćaj) i memoriše sve metadate i sadržaje u toj komunikaciji (elektronska pošta, četovi, sadržaji javnih i društvenih mreža i medija kao i poruka i sadržaja koji nisu namenjeni javnoj komunikaciji).
Služeći se ovim softverom, BND prosleđuje američkoj službi NSA podatke koje ona traži. Prema važećim zakonima, ti podaci bi trebalo da budu „pročišćeni“ tako u njima više nema informacija o građanima Nemačke u Nemačkoj – jer je BND tajna služba za inostranstvo.
Ali, opunomoćenica za zaštitu podataka je otkrila da veliki deo informacija uopšte nije tako filtriran. Osim toga, BND već godinama ne stavlja na uvid Bundestagu pojmove koje dobija od NSA kako bi na osnovu njih pretražila internet (tzv. „selektore“), iako je to od nje više puta traženo.
Inače, dok je Andrea Foshof vršila kontrolu u Bad Ajblingu, BND je potrošio 300 miliona evra za modernizovanje svoje tehnike.
A Velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata je pripremila novi Zakon o radu BND kojim će veliki broj nedozvoljenih mera biti legalizovan.
Na primer, trebalo bi da bude dozvoljeno prisluškivanje građana na nemačkom tlu; više neće biti ograničen broj kablovskih veza koje mogu da se nađu pod prismotrom itd.
Vlasti ne odstupaju od svojih planova, iako oni podrazumevaju nadzor nad građanima koji nema veze sa osnovanim sumnjama, već samo sa potrebom da država kontroliše ponašanje javnosti.
Otkako je Edvard Snouden upoznao svet sa razmerama te kontrole, ona nigde nije ozbiljno dovedena u pitanje; naprotiv: dosledno se pojačavala. Teško je očekivati da će se to promeniti i posle izveštaja Andree Foshof, zaključuje DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com